Viđeno našim očima (.pdf) - CISP

Teodora Košarac, Srebrenica
SVE SE OKREĆE...
Spušta se sivilo nad grad
slušam tišinu u buci,
svaki let je samo pad
gledam sat na mojoj ruci.
Skazaljke se pomeraju
sadašnjost prošlost postaje,
budući dani nam se spremaju,
ali isto sve ipak ostaje.
Tmurna svetlost, gradska tama
svetsko ogledalo besa i srama.
Kad sunce pada, osmeh strada
nemi zraci su lažna nada.
Prazne reči su bol i kazna,
svet je iluzija sa puno sarkazma.
Krvava komedija, tmurna idila
i osmeh i plač nekom' daju krila.
Na novi način, u novo vreme,
jer svako žanje to svoje seme.
Toliko laži pod maskom istine,
zlo sakriveno pod plastom čistine.
Vozovi prošli, iscrtani grafiti,
pitanje ko smo?...Ko bi trebali biti?!
Prazni listovi pročitanih knjiga
osmeh, suze, naivnost i briga.
Pocepani prozori, slomljeni papiri,
nepoznata mesta na kojima smo bili.
Promena mišljenja, vraćanje sećanja
sunce, kiša, pohvale i vređanja.
Sadašnjost se svodi na budućnost u prošlosti,
svako želi sebi nešto da oprosti.
Šta je bilo? Šta jeste?...Šta će doći?
Još jedna pesma pisana u noći.
Još jedan list u moru ostalih,
želja da nešto nekome ostavim.
Osećaj sreće i kada plačeš,
ne znaš o čemu pišem al' znaćeš.
Vreme se menja, život nas pokreće,
smejaću se opet jer sve se okreće.
10 31
Art / Arte