Viđeno našim očima (.pdf) - CISP

Mala maza / Piccola cucciola
Dok se kretao kroz polja kukuruza, koja su se smjenjivala sa livadama sa ponekim stablom, Tigar
je razgledao oko sebe. Pomalo ga bilo i strah, jer nije znao šta sve može da vreba u travi i visokom
kukuruzu. A onda je došao do obale rijeke i nije znao kako da je pređe. Osjećaj mu nije govorio
da li da krene uzvodno ili nizvodno, kako bi pronašao neki most. Odlučio je da krene uzvodno i
nakon nekog vremena primijetio je da se u travi pored rijeke nešto kreće.
- Ko je to? – upitao je.
Trava se prestala pomjerati. Ponovio je pitanje, ali ponovo nije dobio odgovor. Shvatio je da je to
neko ko je plašljiviji od njega. Odlučio je da provjeri. Njuškao je i puzio polahko se primičući
mjestu gdje bio neko nepoznat. Pronašao je mirnu i ukrašenu tamnozelenu kupolu, veliku skoro
kao i on, iz koje je virio repić. Dodarnuo ju je šapom, a onda se začuo gasić koji je zvučao
prestrašeno:
- Nemoj me povrijediti, molim te!
- Neću te povrijediti, ne boj se! I ja sam prestrašen skoro kao i ti. Pojavi se, da te vidim! – reče
Tigar i ipak malo odstuknu od zelene kupole. Prvo se pojavila glava i osmotrila lijevo i desno, a
zatim i noge.
- Ja sam kornjača i hoću da pređem na drugu stranu rijeke, a ko si ti?
- Ja sam Tigar, mačak, i ja bih na drugu stranu, ali nisam baš neki ljubitelj vode.
- Ja ću ti pomoći. Možeš se popeti na moj oklop i zajedno ćemo preći.
Nekoliko minuta poslije Tigar je bio na drugoj obali. Zastao je tek toliko da zahvali kornjači i da
joj objasni ko je i gdje ide. Kornjača mu je poželjela sreću i upozorila ga da se čuva, jer je svijet
pun svakojakih zlih ljudi i životinja. „Znam, iskusio sam to na svojoj koži“, pomisli Tigar, još
jednom zahvali kornjači i nastavi svoj put.
Naredna dva dana nije nikog sretao, izbjegavao je kontakte, hranio se otpatcima. Bio je umoran,
dlaka mu je bila prljava i puna raznog sjemenja koje se lijepilo za njegovo krzno. Trebao mu je
pravi odmor. I baš tada naišao je na jednu farmu. Krenuo je da vidi može li pronaći neko
prenoćište i hranu. Stao je ispred štale u kojoj su bili konji i zaključio da bi tu mogao prenoćiti, a
našlo bi se nešto i za jelo. A onda ga je nešto zgrabilo za vrat.
- Aha, tu si mačketino! Meni miševi sve uništiše, a ti se vijaš okolo...
- Ma nisam ja tvoj mačak, zamijenio si me s nekim... – vrištao je Tigar, ali ga je farmer bacio na
tavan štale.
- Ne silazi dok ih sve ne pohvataš, a onda ideš u ambar! – odbrusio je i otišao.
Tigar je bio preplašen toliko da mu nije ni palo na pamet da pobjegne. Nije vidio nijednog miša.
Predveče je sišao i odlučio da potraži šta za jelo. Svuda naokolo čula se dreka kokošaka, ovaca i
krava. Tigar ih je žalio, a onda se zaledio od straha. Skrenuvši iza ugla našao se ravno ispred psa
koji se hranio nekim otpatcima. Pomislio je da je s njim gotovo. Neki glas u njemu je govorio da
bježi, ali noge jednostavno nisu slušale.
- Posluži se, vidim da si gladan!
- Molim, - reče zbunjeno Tigar, - zar me nećeš...
- Zašto bih? Ionako smo u istoj nevolji... – odgovori pas i uzdahnu.
Tigar je prišao i poslužio se onim što je preostalo. Podijelili su hranu i to znači da su prijatelji.
Saznao je da se pas zove Bobi i da je na farmi još otkad je štene, da ne zna za drugi način života.
Posao mu je da štiti farmu i da pomaže oko ispaše ovaca. Nije mu se sviđalo to što radi naročito
zato što je gazda bio grub čovjek koji ga je često tukao bez razloga.
- Pa zašto ne pobjegneš? – upitao je Tigar.
- A gdje da pobjegnem? I gdje god bih otišao, on bi me pronašao, - odgovorio je Bobi i skupio se
u klupko ispod gazdine kuće. Tigar mu se pridružio.
70