bunker21

XXI severniBunKeR I 100od 140I pornoBUNKER
Ošima nije, to je sasvim sigurno, napravio nešto što bi se olako podvelo pod kategoriju
pornografskog. Osoben način korišćenja narativnih sredstava doprineo je distinkciji
njegovog filma. Naime, postoji nekoliko pravila kojih se reditelji porno filmova moraju pridržavati
da bi dobili „standardizovan“ proizvod. Dominacija krupnih planova, svojevrsni pars pro
toto, ističe genitalije (glumice nove generacije već uobičajeno su bez stidnih dlaka, a njihova
depilirana međunožja još vidljivijom čine mušku anatomiju u akciji). 8 Snimci kamere s nižeg
nivoa pojačavaju osećaj „učestvovanja“ kod gledaoca. Zbog sličnog razloga ni montaža ne
sme biti prisutna u meri u kojoj bi ometala praćenje čina. Nije preporučljiva ni zahtevna fabula,
a ni glumačka karakterna kreacija, jer se mora izbeći simpatija od strane gledaoca:
glumac u porno filmu je samo njegov „avatar“, sredstvo za ispunjenje seksualne fantazije. 9
Ošima svesno odstupa od ovih postulata. Pozicijom kamere, njenom statičnošću, pažnjom
usmerenom na figure u celosti a ne na delove tela, uspostavljena je distanca, pojačana fabulom
i kontekstom, a i sugestivnom igrom glumaca.
Andre, narator u prozi Erotika, pornografija, erotoposi, u svojim promišljanjima daje jedan
mali istorijski osvrt:
Usred libertinskog XVIII stoljeća neki bolji pariški bordeli, a potom neki plemići
i bogati građani, osnivali su više ili manje krišom théatres des petites maisons za predstavljanje
svojim odabranim gostima opscenih scenskih djela koja su naručivana od prigodnih
pisaca. Najviše takvih malih kazališta bilo je u perifernoj četvrti Clichy, a jedan
od prvih bio je onaj pri bordelu gospođe Delacroix gdje je 1741. prikazivan komad L’art
de fouter ou Paris foutant, s najpoznatijim pariškim kurtizanama kao glumicama. (...) 10
Čini se posve logičnim da se za glumačku igru koja zahteva izvesnu ubedljivost unajmi
„zanatlija“. Tako je učinila francuska rediteljka Katrin Breja, dodelivši pastuvu italijanske
porno scene Roku Sifrediju manju ulogu u filmu Romansa X (Romance, 1999). Još jedna francuska
rediteljka, Viržini Depan, slično je postupila. U njenom filmu Kresni me (Baise-moi,
2000), u glavnim ulogama (koje su podrazumevale i scene eksplicitnog seksa) nastupile su
porno glumice Karen Bah i Rafaela Anderson. U porno filmovima, relativna ili potpuna anonimnost
„talenata“, da se poslužim nazivom koji u američkoj porno industriji koriste za aktere
ovih filmova, nije otežavajuća okolnost po film. Naprotiv, to što su nepoznati, a ne moraju
biti ni izraziti talenti za glumu u smislu u kojem to klasična kinematografija podrazumeva,
može biti svrsishodno u cilju sprečavanja da gledaočeva empatija preraste u simpatiju. Ali,
Ošima je hteo, i postigao, upravo suprotno: odabirom odličnih glumaca – Kičija je igrao Tacuja
Fudži, a Sadu Eiko Macuda – koji su svoj zadatak izneli hrabro i ubedljivo, izbegnuta je nerafinisana
pornografska egzekucija u korist saosećanja publike s emocionalnim burama dvoje
junaka.
Pitanje koje se nametnulo istovremeno s tvrdnjom da Carstvo čula nije tipičan
pornografski film: kako se učešće u ovom filmu odrazilo na dalji tok karijere glavnih aktera
Fudži je postao vrlo poznato lice i još uvek je aktivan i na filmu i televiziji. Macuda je, međutim,
naišla na medijski linč, njoj hrabrost za glumačku kreaciju u filmu nije mogla biti
oproštena. Napustila je Japan nekoliko godina kasnije i ubrzo potom njena karijera se
okončala.
Pornografiju dominatno definiše falocentrizam, te vizura muškarca kao gledaoca.
Šeron Ebot kaže:
8 Ono što je najočiglednje u porno-filmovima jeste slika hipertfrofirane potencije (...) tako da se gledalac neprekidno uvjerava
u vlastitu moć, čija ga slika zavlači u sve opasnosti penisokratije koja uvijek i jedino dokazuje sebe samu. Predrag Finci, Pornografija,
vesela umjetnost ili esej o osami, Delo 1-2, Beograd, 1992, str. 340.
9 Vojaer i ne opaža da se njegova seksualnost vremenom transformiše u autoseksualnost, da ga njegova na platnu ospoljena
želja čini introvertom koji se sve više bavi isključivo samim sobom. Predrag Finci, nav. delo, str. 339.
10 Nikola Visković, Erotika, pornografija, erotoposi , Sveske br. 73, Vršac, 2004, str 135.