bunker21

XXI severniBunKeR I 48od 140I pornoBUNKER
grokću, brekću i zvekeću jedni drugima; najveći deo tih zvukova za čovekovo je uho nepojmljiv,
a, razume se, i nerazumljiv. Takav je, na primer, mnogim ljudima mađarski. Odnosno
Mađarima japanski, kineski ili uzbečki. Jasna stvar.
Item. Gregori Pek, ovaj zdepasti momak, koji je engleski sjajno govorio i kao posledica
jedne davne motociklističke nesreće hramao na jednu nogu (jamahom velike kubikaže naleteo
je na masivnog šarenog psa u predgrađu Sent Augustina, gde se Marinlend nekada
nalazio) i koji je uprkos svom hendikepu večito bio u pokretu, već odavno je radio u okeanarijumu,
koji je doživljavao svoj privremeni procvat kad sam se ja pojavio tamo. Kao glavni
ronilac i dreser, stajao je visoko iznad mene na magarećoj ili delfinskoj lestvici delfinarijuma
i verovatno ne bi ni reči progovorio sa mnom, tipom što je u jeftinim plastičnim kofama nosao
i bacao hranu životinjama, zavrtao slavine i cedio krpe, da se slučajno nije ispostavilo da
sam, eto, Mađar. Zanimalo ga je da li sam nekad bio u Dabašu, poznajem li nekoga odande,
nekog zlatara po imenu Nađ, koji mu je svojevremeno napravio prvi pozlaćeni lančić s
priveskom u obliku delfina, s majušnim mozaikom od usitnjenog dragog kamenja, koji i ovde
još nosi oko vrata. On je, istina, već odavno stigao ovamo preko bare, pa ipak mu se neizbrisivo
urezao u sećanje taj mali, zabačeni budžak koji je on s plemenitom jednostavnošću –
mada s neospornom ljubavlju u glasu – nazivao Pizdincima. Ponekad mu se učini da ga Dabaš
zove štampajući i iskucavajući hitne poruke u njegovom pravcu, pa je siguran u to da će
otići kući još jednom, nekad pre smrti. Otići će kući, tako je rekao, što me je malčice iznenadilo,
ali nisam hteo to baš i da pokažem. Osećao sam potrebu za njegovim prijateljstvom,
shvatio sam da ga nikako ne smem kvariti, dakle radije sam ćutao kao zaliven, no nedugo
zatim ugledao sam nešto čudno, što je, bogme, veoma podsećalo na onaj pomenuti neslavni
slučaj iz Velike Britanije. De facto je, u stvari, bilo isto to. A de iure (Uzgred, tek dosta kasnije
sam opširno i lepo priznao Gregoriju Peku da sam rođeni Vojvođanin, ali to ga nije zbunilo,
budući da je njegova majka bila iz Malog Iđoša i zato s time nije zbijao nikakvu šalu. A
verovatno ni zbog toga što je odnekud saznao, uglavnom od mene, da iz Iđoša u Vojvodini,
koji se nalazi s one strane granice, praktično preko puta Dabaša, verovali ili ne, potiče čak
25 vrsnih pisaca, obdarenih fantazijom ili njenim nedostatkom. Mada, neizvesno je od kada
datira taj strašni podatak, kakvu ulogu u njemu igra Trijanon, i ko je od naših čestitih iđoških
pisaca uopšte video pravo, azurnoplavo more Ili makar u snu, neku inspirativno-nadražujuću
morsku sirenu Svejedno. Nastavljam:)
Jedne večeri nakon zatvaranja dogodilo mi se nešto jezivo, da sam se sapleo o kofu za
haringe i gadno iščašio članak. Rešio sam da u tom stanju odustanem od ćopanja kući u moj
iznajmljeni ćumez u bulevaru Mejflauer, koji sam dobio zahvaljujući darežljivosti u međuvremenu
već pomenutog slikara H. Z. Pomislio sam, bolje da namestim sebi ležaj u magacinu,
pa ćemo sutradan već videti. Tamo sam imao jednu malu, urednu i udobnu skajpek vreću
za spavanje, uvukao sam se u nju, ali mi san nikako nije dolazio na oči. Odgegao sam se na
tribine pored bazena da popušim jednu na brzinu zavijenu virdžiniju, kada sam pri svetlosti
čak i preko noći obavezno uključenih reflektora – uprkos smanjenom snopu svetlosti i smetnji
izazvanih odsjajem talasa – tamo dole ugledao Gregorija kako se kliberi s jednim delfinom
kljunastog nosa. Po imenu, o Bože, Fredi 2, budućim mladim vođom bande, čiji je slavni
predak bio Fredi 1, koji je nesrećno uginuo zakačivši se za rešetku bazena, pa je zato on
postao Fredi 2. Koliko je na svetu postojalo ili postoji mužjaka delfina koji se zovu Fredi, teško
bi bilo reći, a nije ni važno. Važno je ono što sam video. A to je da je ova životinja od oko dva
metra ležala na boku u plitkom delu bazena, u vodi do pojasa, a naš Đurika Pek mu je milovao
stomak, a onda lagano prešao na sam vrh Fredijevog tek promoljenog, poput zmije u
obliku slova S uvijenog, mada već skoro potpuno ukrućenog povelikog penisa, koji kao da je
živeo sopstvenim životom, i lagano se spuštao prema glaviću. A onda se Fredi sklupčao,
zadrhtao celim telom, i oštrim pokretima parenja krenuo da dodiruje muškarčeve butine,
gotovo oborivši Gregorija, dok je iz grla ispuštao zvuke nekog groktavog stenjanja. A kada
je očito uspeo da ejakulira, glasno je zazviždao i, obujmivši udom Gregorijev zglob, sav
srećan počeo da vuče i bacaka svog ljubavnika u krug. Od tog intimnog prizora i sjajne pred-