bunker21

diskurse (političke, religijske, ekonomske i tako dalje) u kojima sistem tabua kao da ne postoji,
a represivni mehanizmi vezani za njih uopšte nisu funkcionalni. S druge strane, ti ideološki
diskursi sami po sebi uspostavljaju se kao nekakve nove tabu-zone, nedodirljive,
„zabranjene“ poput same prakse koju iskazuju: njihova „nekorektna“ tematizacija povlači
društvene i javne sankcije putem novih oblika izopštavanja iz „normalnih“, „prihvatljivih“
životnih i civilizacijskih tokova – umesto zabrane na delu su marginalizacija i ignorisanje
nepodobnih; umesto direktog progona, uskraćivanje prostora gde bi se promovisalo različito
mišljenje; i tako dalje, i tome slično. Obilje pornografskog koje postoji u navedenim „tabusferama“
podrazumeva da se o njemu ne može slobodno govoriti, naročito ne jezikom umetnosti
koja – shodno vladajućim kanonima – treba da iskaže „uzvišene“ ili barem
kvaziintelektualno relevantne sadržaje: upravo zato u savremenim oblicima narodne kulture
cvetaju mogućnosti za bavljenje drugačijim, pa i sasvim suprotnim sadržajima. Niko ko iole
osluškuje biće naše epohe neće tvrditi da su potpuno oslobođeni govor (o) seksualnosti i
ideologija erotizma kao suštinskog hedonizma (ne jedinog, ali svakako ni irelevantnog!) nešto
„nemoralno“, „ružno“ ili „odvratno“: možda će takvo mišljenje zastupati samo najkonzervativniji
i najlicemerniji duhovi kojima su upravo već pominjane pornografske manipulacije
bliske, oni koji takve manipulacije doživljavaju kao nužne, opravdane i benigne u kontekstu
svojih „uzvišenih“ vrednosti i ciljeva. Međutim, poenta je u tome što se danas više nedvosmisleno
doživljava – barem u civilizovanom delu sveta! – da je svaka individua vlasnik svoje
telesnosti, kojom slobodno raspolaže, pri čemu ovo (nažalost!) ne važi za mnoge druge sfere
privatnog i javnog života; kulturno stvaralaštvo, kao i obično, nastaje u međuprostoru između
tih krajnosti, osvajajući ipak tokom vremena prostore slobode, jer su misao i mašta najizuzetnijih
takođe isključivo njihovo neprikosnoveno vlasništvo, izvan predrasuda, normi i
idejnih okova, te ih uz manje ili veće prepreke mogu ispoljavati po sopstvenoj volji. Mogu,
ali ne moraju, ali ne moraju ni sklapati kompromise protivne savesti i stvarnom nadahnuću
– osim ako sitno koristoljublje i još minorniji strahovi ne nadvladaju iskru autentičnog talenta...
XXI severniBunKeR I 125od 140I pornoBUNKER
2011.