bunker21

Recommendations

Info

XXI severniBunKeR I 122od 140I pornoBUNKER kreativnom! Ako nesputani, slobodni umetnički govor o seksualnosti ne bi trebalo da izaziva zgražanja i zabrane u civilizaciji koja tu istu seksualnost u samoj stvarnosti promoviše sasvim otvoreno, a u kontekstu mode, ponašanja i nasleđenih moralnih normi možda liberalnije nego ikada u istoriji, šta je onda uistinu pornografsko (dakle – ukoliko taj pojam izmestimo iz politički, društveno i kulturno represivnih, to jest manipulativnih mehanizama)! Totalitarna društva, odnosno totalitarne ideologije i organizacije koje ga predstavljaju, veoma su restriktivni („konzervativni“) prema seksualnim slobodama i prema svakoj (pa i erotskoj!) estetizaciji telesnog, ma kako se inače prikazivali – ma kojim religijskim, političkim ili duhovnim uverenjima interpretirali svoju valjanost. S druge strane, istinsko oslobađanje ljudskog bića podrazumeva i istinsko otvaranje svih njegovih potencijala, pri čemu upravo u sferi kreativnog i misaonog nikakva ograničenja nemaju opravdanje, ponajmanje ona koja su zasnovana na dogmama i tabuima: drugačiji odnos trebalo bi da bude u samoj životnoj realnosti, gde se nužno uspostavljaju izvesna – civilizacijski determinisana – pravila u svim dimenzijama (ne samo u erotskoj!). Konzumiranje umetnosti, filozofije i uopšte fikcionalnih sadržaja ipak je stvar ličnog ukusa i izbora, dok egzistencija u samoj materijalnoj stvarnosti ne omogućava toliki stepen individualne izbornosti i umnogome je deo „carstva nužnosti“: savremena evropska i zapadna kultura te relacije dovode u inverzijski, nelogičan i neprirodan odnos, postavljajući neuporedivo strože norme prema svetu umetničkog, intelektualnog i šire gledano virtuelnog, nego prema svakodnevici i najstvarnijem, konkretnom životu i iskustvenoj praksi egzistencije. Moglo bi se čak reći: u savremenoj civilizaciji koja se temelji na takozvanim evropskim i zapadnim vrednostima – čiji je deo i srpska kultura! – mnogo je više dozvoljeno u svim oblastima javnog i privatnog (to jest u spoljnoj realnosti!) nego u umetnosti ili drugim vidovima duhovnog (pre)osmišljavanja stvarnosti: ono što podleže tabuima ako je estetski, naučni ili filozofski fenomen, mimo je tih istih tabua i represivnih kanona ako se ispoljava u svakodnevnom životu! Navedeni paradoks može se pratiti od najviših, „elitnih“ društvenih sfera kakve su politički, poslovni ili religijski establišment, pa sve do socijalnog dna u kojem težnja za telesnim i egzistencijalnim hedonizmom predstavlja neskriveni ideal – ideal koji je u čudnoj korelaciji s anahronim tabuima (recimo, kod nas onim vezanim za religijsku i nacionalnu mitologiju!). Ipak, najkarakterističnije i najdrastičnije su inverzije vezane za takozvanu elitu, koja po logici stvari upravo formira oficijalne moralne norme (dakle i one u isprepletenoj mapi erotskopornografskog!): mnogi obrasci ponašanja kakvi se tu pojavljuju strogo su kritikovani, neretko i cenzurisani ako se pojave u umetnosti ili drugim vidovima duhovno-kreativnog diskursa. Kako bi – na primer - prošla književna glorifikacija (desadovskog tipa) seksualnih aktivnosti visokog klera, poslovnog ili političkog establišmenta, koja se doduše brižljivo skriva od javnosti, ali ipak često dopre do nje! Kako uistinu prolaze književne problematizacije (rableovskog tipa) tih istih aktivnosti ili književni jezik zasnovan na samoj jezičkoj realnosti, prožet lascivnom i vulgarnom leksikom koja se povremeno otme i „eliti“ u manje-više zvaničnom kontekstu! Da li književnosti (i umetnosti) – barem takozvanoj visokoj! – današnja civilizacija daje mučenički oreol sakralnog, ozbiljnog, etički uzornog, dok se drugde obične ljudske „slabosti“ praštaju: da li „pornografije“ ne sme da bude u kanonizovanoj sferi kreativnog i duhovnog, kako bi ona nesmetano živela u ostalim sferama! Šta pojam neprihvatljivo-pornografskog, nasuprot prihvatljivo-erotskom, u savremenom svetu zaista znači, kakvi su njihovi istinski (tobož različiti!) sadržaji! Ako je tradicionalna kultura podrazumevala tabue kao sistem zabrana koje se odnose na deifikovana i sakralna područja (nikako i na profana!), te shodno tome telesnost uglavnom nije doživljavala kao nešto unapred grešno, sramno i nemoralno, kako se onda dogodilo da tokom razvoja civilizacije sve više tabuizirani postaju upravo profani fenomeni (uključujući i telesnost, seksualnost...) i da se pojam pornografskog sve više doživljava kao prekršaj nekakvih nepisanih –
a zapravo neznanih, stvarno nepostojećih! – tabua u tom (profanom) kontekstu! Da li je ljudsko društvo kroz istorijsku evoluciju (ili „evoluciju“) i modernizaciju (ili „modernizaciju“) nastojalo da mimo privida osvajanja individualnih sloboda – zapravo pojača kontrolu nad njima Vredi podsetiti da su i najtotalitarniji sistemi savremenog doba zvanično propovedali ideale pravde, jednakosti i kolektivnog oslobađanjanja koje je uvek impliciralo i lično, makar u smislu nekih novih, boljih i svrsishodnijih sistema vrednosti: današnji takozvani demokratski svet uspostavlja moralne kodekse koji su u najmanju ruku dvolični prema problematici erotsko-pornografskog. S jedne strane, u tom svetu može se konzumirati gotovo svaki željeni oblik seksualnosti (ukoliko je zasnovan na dobrovoljnosti i ukoliko je u sferi privatnog!), dok se daleko manje takvog libertinstva može i sme promovisati umetnički, filozofski i uopšte u duhovno-kreativnim oblastima! Ako se pomenute oblasti isuviše (tematski, jezički, vizuelno...) približe seksualnoj praksi u čijem okružju egzistiraju, podležu cenzuri ili estetsko-ideološkoj kritici kao „neukusne“, „vulgarne“, “nekulturne“, ili čak marginalzovanju i prećutkivanju kakvo je oduvek pratilo svaki pokušaj demistifikacije tabu-zona. Neprihvatljivo-pornografsko tako postaje vezano ne za sam diskurs ili pojavnost nego pre svega za prostor gde se odigrava: vreme je da se jasno istakne kako „pornografija“ nije određena sadržajem, nego prevashodno načinom komunikacije s tim sadržajem i kontekstom u kojem se on manifestuje. Konkretno, prihvatljivo-erotsko promoviše istovetne sadržaje samo u manje-više idealizovanoj varijanti, gde su eliminisane eksplicitnost i direktnost (ne samo kao način komunikacije) – umesto toga se upotrebljavaju asocijacije, metafore i tome slično kao diskurs „prikrivanja“ i „zatamnjivanja“ pravog sadržaja. Lako se može uočiti da se takozvana tvrda pornografska praksa – vizuelna, tekstualna i naročito ona najsirovija stvarnosna (festivali i sajmovi „erotike“, seks turizam i programi „seks uživo“, svingerski i slični klubovi „posebnih“ namena, i tako dalje) – hrani svojevrsnim hiperrealizmom, koji insistira na tradicionalnoj „iluziji verodostojnosti“ lišenoj suštinske estetizacije, uz to jasno i jednosmerno funkcionalizovanoj do te mere da katkad deluje hiperbolično. Dakle: sirova građa i poruka (pouka!) kako erotske tako i simplifikovano-ideološke prirode, umesto filozofskog (na primer, de Sad), humorno-parodijskog (recimo, Rable), fantastičkog (Grinevejevi filmovi), psihološkog (Bertolučijev Poslednji tango u Parizu) i sličnog profilisanja te građe i poruka (pouka). Međutim, takva „pornografsko-erotska“ praksa civilizacijski je legitimna ili barem društveno tolerisana sve dok ne dodirne oblasti koje se smatraju „visokom kulturom“ – od umetnosti, preko religije, pa sve do politike: tada se aktiviraju mehanizmi represije, kritika i cenzura. U čemu je stvar! Pre svega, na početku XXI veka još uvek je aktuelan i vladajući jedan anahroni kulturološki koncept, nedovoljno fleksibilan da razume i prihvati promene koje su se poslednjih decenija odigrale: taj – u biti konzervativni – koncept ignoriše činjenicu da su granice između kulture i supkulture (a shodno tome, između „kulturnog“ i „nekulturnog“ diskursa) veoma relativizovane pošto su se takozvane visoke duhovne i kreativne sfere (umetnost, filozofija, nauka...) otvorile za niz nekada potcenjenih, marginalizovanih fenomena i produktivno ih uključile u sopstvene tokove, kao relevantan fragment naše epohe. Kič koji je – na primer – tradicionalno smatran najvećom opasnošću za umetnost, preoblikovan je postmodernim strategijama u nešto što upravo u umetničkim delima ima novu specifičnu težinu; „trivijalni“ i popularni vidovi stvaralaštva (recimo: SF, strip, rok, i tako dalje) zadobili su status ravnopravan „ozbiljnim“ kreativnim dispciplinama, kako sami po sebi tako i inkorporirani u takozvanu visoku kulturu... Konzervativne, suštinski prevaziđene norme (moralne, estetičke i slično) ne tolerišu čitav ovaj proces, razdvajajući na tradicionalan način „banalno“ od „uzvišenog“, kao da estetika ružnog nije već odavno teorijski definisana (to jest legitimna!) kategorija, kao da se odvajkada najinovativnija kulturna produkcija nije rađala u interakciji s „nižim“, najpopularnijim i najrasprostranjenijim civilizacijskim slojevima: nekada je to bilo narodno stvaralaštvo, a danas je to masmedijska produkcija. XXI severniBunKeR I 123od 140I pornoBUNKER
Page 3 and 4:
porno Bunker proleće-leto 2013.
Page 5 and 6:
uvod nedaće tranSparentnoSti XXI s
Page 7 and 8:
umeSto uvoda kuvarove kletve i drug
Page 9 and 10:
može da bude kod njega dok se ne s
Page 12 and 13:
XXI severniBunKeR I 10od 140I porno
Page 14 and 15:
Page 16 and 17:
Page 18 and 19:
Page 20 and 21:
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46:
Page 49 and 50:
nazad za Sjedinjene Države, shvati
Page 51 and 52:
stave koja je usledila, sećam se,
Page 53 and 54:
provalnika, pa ipak, vlasti su, poz
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
i Baka Se pridružuje XXI severniBu
Page 59 and 60:
l. m., uBica (odlomak iz istoimene
Page 61 and 62:
Kao za nevolju, radno mesto na koje
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75: XXI severniBunKeR I 72od 140I porno
Page 80: XXI severniBunKeR I 78od 140I porno
Page 83 and 84: Trzavičave misli krenuše još na
Page 85 and 86: puŠenje i SekS XXI severniBunKeR I
Page 87 and 88: Vrhunac Deset minuta kasnije, mogli
Page 89 and 90: sebe: „Znaš, ja zapravo nisam ta
Page 91 and 92: ude, zazvonilo je. - Smiri se, Sofi
Page 93 and 94: meni Beograd je već odavno kolevka
Page 95 and 96: - Ne - jedva sam izustila. - Jesi l
Page 97 and 98: nakinju svoje buduće priče. Već
Page 99 and 100: Zvuči kao svojevrsni paradoks čin
Page 101 and 102: ljudi koji nadražuju jedno drugo.
Page 103 and 104: Porno filmovi nesumnjivo privlače
Page 105 and 106: emocija, ekonomičan način predsta
Page 107 and 108: Dobrodošli na orgiju Kad jedan fil
Page 109 and 110: stana u zgradi preko puta, drugi ml
Page 111 and 112: povrate prava žena na njihovu isti
Page 113 and 114: mirjana đurđević te noći u Bunk
Page 115 and 116: Ona je organizovala put, odabrala l
Page 117 and 118: Gaga reče da je ožednela, i kvart
Page 119 and 120: tirao Novalisa i tražio joj da mu
Page 121 and 122: koje je planirao. Daleko si bolji p
Page 123: eroS i(li) pornoS XXI severniBunKeR
Page 127 and 128: diskurse (političke, religijske, e
Page 129 and 130: jron i Puškin, braća Grim i Kolo
Page 131 and 132: imSke priče XXI severniBunKeR I 12
Page 133 and 134: lepa Fulvija, budući se već uveli
Page 135 and 136: Lezbijo moja, voleti se mora, kad s
Page 137 and 138: Rukopisi Skorelo se na pički, Vi k
Page 139 and 140: trt, milojko! I šutni nadanja kao
Page 141 and 142: Jedan domaći tabloid navodi kako j
show all

bunker21

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?