bunker21

XXI severniBunKeR I 116od 140I pornoBUNKER
***
Narednog jutra je za Zlatom dohramao do velike plaže, zamahujući knjigom iz koje
je trebalo da izabere pesme za nastup. Čim dospeše na plažu, Zlata uoči Vesnu kako leži s
peškirićem na licu, a Boris – Gagu u razgovoru s tetoviranim čovekom, koji je ponovo – ili i
dalje – imao polovičnu erekciju.
Prostrli su peškire i Boris otvori sopstvenu knjigu. Zavrnuo je ugao lista na čijoj je
prednjoj strani stajao broj 69 i začuo razgovor prijatelja pevačice i pušača. Kuštravi mladić
je govorio devojci malih i napućenih usta, nesvestan da oponaša mimiku i gestikulaciju malogradskih
aparatčika. Ove su mu se, pretpostavljao je Boris, urezale u podsvest dok je čitao
stripove o Zagoru i Velikom Bleku, ili u album lepio sličice fudbalera, uz roditelje pred televizorom.
Mladić je kritikovao kasno buđenje njegovih i devojčinih saputnika, te njihovu nehigijenu.
Povraća mi se od opušaka i ljuski jaja, rekao je, i Boris se seti da je u ruci pevačice
na autobuskoj stanici u Beogradu video kutiju na kojoj je krivim slovima bilo ispisano: JAJO.
Posle svega tri dana letovanja, radost preimenovanja kokošijih jajnih ćelija prevladao je užas
monotone ishrane. Kajgana je smenjivala prženice i prženice jaja na oko, dok je iz restorana
na putu koji predstavljaše severnu granicu letovališta zanosno mirisala riba s ruzmarinom i
belim lukom. Jedno je bilo zamisliti kako letovanje počiva na jednoj namirnici – kao pesma
Dušana Kojića Koje na jednom stihu – a sasvim drugo realizovati taj plan.
Zlata nadlanicom pomilova Borisa energičnim i sitnim pokretom, kao da glanca pozeleneli
novčić. On joj se osmehnu na način hohštaplera iz francuskog filma koji su jednom
zajedno gledali. Cele ove nedelje, svet mi izgleda kao ovaj film: crno-belo, rekla je Zlata dok
je poslednji kadar filma poplavljivala muzika simfonijskog orkestra. Tada su bili nagi i odisali
na sirovo jaje. I meni!, rekao je tada Boris i poljubio je. A sada – kada behu gotovo nagi – odgurnuo
ju je usnama.
Umesto da odgovori kuštravom mladiću, pevačica zakrešta o očima u tehnikoloru.
Crno-beloj tehnici beše odzvonilo. Boris okrenu list sopstvene knjige, pročita naslov Regula
fidei, i naglo se uspravi na peškiru. Šta ti bi, reče Zlata. Ništa, odgovori on s tobožnjom odsutnošću.
Nešto ga je navelo da pogleda ka mestu gde je maločas video Gagu i Prijapa kako
ćućore. Umesto njih, vide svetlinu čije su granice stopala turista poništavala i ponovo određivala.
Skrenuo je pogled na Vesnu: i dalje u položaju u kom se nalazila kad su stigli na plažu,
razmicala je i spajala prste. Najednom, zbaci peškirić s lica i pogleda Borisa. Nešto ju je navelo
da to učini.
Zlata je prevrtala kamenčiće pod rukom s izrazom s kakvim, zamišljao je, otvara
školski dnevnik nakon što razredu postavi pitanje za peticu. Na osnovu činjenice da je oklevala
da mu pogleda u oči, Boris zaključi da i Zlata pretpostavlja da Gaga upravo kopulira s
tetoviranim čovekom. Hoćeš u vodu, reče, na šta ona ustade kao na vest o neposrednoj
opasnosti. Boris je ukoračio u vodu, ignorišući hladnoću i uzvike svoje devojke. Zapliva kraul
i – zamorivši se već nakon tridesetak zamaha – promeni stil u prsni. Otresao je slane kapi s
lica i preoštrio ka obzorju: veštija plivačica od Borisa, Zlata ga je prestigla za više desetina
metara, iako je u vodu ušla barem minut posle njega.
Vozači glisera su zastrašivali plivače, naglo presumeravajući svoja plovila prema
njima. Konobar se umivao lozovačom, a zimzeleno rastinje se – rečeno jezikom poezije kakvu
se Boris nije stideo da piše – pretvaralo u listopadno. Kada je izronila tik uz njega, Zlata izgovori
reč „pesnik“ kao poentu zlobne šale. Boris je istresao vodu iz ušiju, i neofolk muzika
odbijena o površinu mora sad zvučaše trostruko jače. Kroz promukli triler u rečima „ja i ti“
u refrenu, uz ritam sintisajzera, Borisu se učini da čuje rikanje tetoviranog čoveka na seksualnom
vrhuncu i celu JNA kako mu aplaudira. Hoćemo kući, reče. Ne još, odgovorila je
Zlata i trgla se: te dve replike behu prve koje su razmenili kada je došao po nju u kliniku.
Tada, ona beše omamljena narkozom, kao on sada suncem. Sunce je mirovalo nad njima sa
svojim pegama i fakulama, ne znajući kuda tama ode kad ono sine, niti šta razlikuje poljubac
od odgurivanja usnama. Zagrliše se: bili su hladni. S intonacijom s kojom joj je u prošlosti ci-