bunker21

tirao Novalisa i tražio joj da mu ispeče palačinke, Boris reče da se Gaga tuca s meštaninom
i Zlata bezizražajno klimnu glavom.
Uočiše Vesnu na obali: nasukano mladunče kita. Prišla im je čim su legli na peškire.
Pogledom prelazeći s Borisove na Zlatinu knjigu, s njenog šešira na njegove papuče, zadihano
je izgovarala fragmente rečenica koje su se svojih značenja tuđile kao narodi i narodnosti
nekadašnje SFRJ jedni od drugih. Eno ti sestre, reče potom Zlata glasom tamnijim od
uobičajenog, a Vesna, neznano kako, izazva škripu šljunka, okrećući se prema restoranu. U
njemu je Gaga sama sedela za stolom u senci, pred punom flašicom koka-kole. Vesna vrati
pogled na suprotnu stranu i, prsta uprtog u kutiju u platnenoj torbi, reče: Jesu li to medenjaci
Boris svojoj devojci kaza da se povlači kako bi uvežbao recitaciju. Valjda kazivanje, rekla je
Vesna i zagrizla medenjak. Boris klimnu glavom i saplete se, hodajući unatrag ka čestaru za
plažom. Izgovorio je naslov one svoje pesme koja je predstavljala kolaž Rilkeovih, i stihova
nemačke grupe DAF, i sa spokojem vernika skrenuo pogled s raskriljene knjige na peščanu
zaravan dovoljnu veliku da se na njoj opruži dvoje ljudi. To se dogodilo ovde, rekao je kao da
naglašava presudu i sklopio knjigu. Zamislio je tetovažu s motivom krvavog klovna kako se
na Prijapovim leđima širi i sužava u ritmu njegovih i Gaginih kopulacionih pokreta, i nju kako
– prateći taj ritam – ponavlja: Oui! Seo je na tle s namerom da, gledajući ka moru, pomisli
na sve velikane ljudskog roda koji su ikada gledali ka moru. Stigavši do trećeg, ustade i unutrašnjim
uhom ču Zlatu kako ga pita: Šta ti bi
Beše istovremeno željan njenih grudi i nespreman za trud koji su ove iziskivale. Da
je uzviknuo: Svet je prevelik! – kao što je u tom trenutku poželeo da učini – Zlata, njeni i njegovi
prijatelji, te najveći broj svih drugih ljudi koje je poznavao, optužili bi ga da zagovara
izolaciju Savezne republike Jugoslavije od ostatka sveta, a time i da podržava sankcije međunarodne
zajednice. Ćutao je.
XXI severniBunKeR I 117od 140I pornoBUNKER
***
Kada su Zlata i on uočili škorpiju u uglu prostorije između njihove i spavaće sobe
vlasnice kuće, njegova devojka izgovori ime tog zglavkara usplahireno, a on pak mirno. Vlasnica
bosom nogom zgazi životinjicu – jednom, dva puta, triput – i rep mrtve škorpije opusti
se brzinom kojom se, nakon snošaja, opušta ljudski penis. Gotovo, rekla je devedesetosmogodišnjakinja
značajno (kao da najavljuje kraj njihove zajedničke putanje), i neodređeno
klimnu glavom (kao da izražava slaganje s bilo čime što bi oni mogli odlučiti).
Gladan sam, rekao je Boris, i Zlata reče da planira da pohuje tikvice. A šunka,
rekao je on opominjućim tonom. Šunka je propala, odgovori ona. Boris je coknuo i otvorio
pivo, sećajući se kako je po šumi u Deliblatskoj peščari skupljao granje za dimljenje te šunke,
a njegove baba – svaki put kada pred nju baci pregršt granja – uzvikivala je: Živ bio! Misao
mu tada beše budistički bistra, kao što je sada bila hrišćanski mutna. Ispio je čašu naiskap,
dozvoljavajući misli o značaju neodređenosti i neodređenosti značaja da se pomuti brzinom
ulivanja alkohola u krvni sistem. Na zidu je stajala slika Bogorodice s Hristom, u useke čijeg
rama behu zabodene dve manje slike: Faraonova, i slika Alana Čumaka.
Ja odoh da peglam košulju za nastup, reče on. Kuća ne raspolaže peglom, uzvratila
je Zlata. Pitala sam gazdaricu. Boris upre kažiprst uvis i osmehnu se poput hohštaplera iz
francuskog filma koji su jednom zajedno gledali (prepletenih prstiju i ljubeći se svaki put
kada bi muzika preplavila scenu). Prostro je košulju na sto i po njoj rasporedio kocke leda.
Otac me je naučio ovom jednostavnom triku, reče. Kada se led rastopi i košulja osuši, biće
kao tek izašla iz hemijske čistionice. I od mlađih se da nešto naučiti, odgovorila je Zlata,
tonom kojim je ranije tog dana, u moru, izgovorila reč pesnik.
Večerali su. Svaki zalogaj šunke koji bi uzeo, Boris bi prethodno onjušio i pogledao mu
zelenkast sjaj. U gluvo doba noći, naglo se uspravio u krevetu. Šta ti bi, reče Zlata. Zlo mi je.
***