bunker21

12
odlomak –
momenata
u životu umetnika
XXI severniBunKeR I 13od 140I pornoBUNKER
dejvid SedariS
DRUGI: Kada se slikarstvo pokazalo kao preteško, okrenuo sam se precrtavanju strip
junaka na jakom, providnom papiru, govoreći sebi da bih ja sam bio taj g. Talentovani, da
sam samo rođen koju godinu ranije. Glavno je bilo ostati fokusiran i postaviti sebi realne ciljeve.
Za razliku od mog oca, koji je štancovao platna jedno za drugim, ja sam imao stvarne
predstave o životu umetnika. Sedeći za radnim stolom, u bereu uskom poput kapice žira,
uranjao sam u svet prikazan u knjigama o umetnosti koje sam pozajmljivao iz gradske biblioteke.
Prelećući slike, divio sam se fotografijama umetnika kako sede u svojim potkrovljima,
obučeni u dronjave kecelje za rad, i mršte se u pravcu svojih mesnatih golih modela.
Provoditi dane u društvu golih muškaraca – e, to je za mene bio život! „Okreni se malo ulevo,
Žan Klod. Žudim da dočaram taj vragolasti izgled tvojih guzova.“
Već sam video probirljive kustose kako mi dolaze na vrata i preklinju me da održim još
jednu izložbu u Luvru ili Metropolitenu. Nakon što bismo ručali kotlete veličine jezika uz belo
vino, povukli bismo se u salon za gospodu i razgovarali o novcu. Jasno sam mogao videti
rezultate svog rada: dugački satenski šalovi i naslovne stranice časopisa izgledali su mi
veoma stvarno. Ono što nisam mogao da zamislim bila su sama umetnička dela. Jedina
prepreka mom planu bilo je to što nisam imao ni trunke talenta. To je postalo jasno kad sam
se upisao na časove likovnog u gimnaziji. Na zahtev da nacrtam činiju s grožđem, ja sam
predavao nešto što je ličilo na hrpu kamenja koja lebdi iznad automobilske gume s belom
štraftom. Slike moje sestre bile su izložene na vidnim mestima po zidovima učionice, a nastavnik
je pominjao njeno ime kad god bi govorio o perspektivi ili boji. Učestvovala je na svim
izložbama u gradu i u državi, a da nikad nije ni pomenula prve nagrade koje su redovno
krasile njene radove. Da je bila hvalisavac, bilo bi mnogo lakše mrzeti je. Ali ovako, svakog
dana morao sam da se rvem i sa sopstvenom nedarovitošću i s nesavladivom ljubomorom.
Nisam želeo da je ubijem, ali sam se nadao da će neko drugi možda odraditi to umesto
mene.
TREĆI: Daleko od kuće i neizbežnih poređenja s Grečen, upisao sam se na studije likovnih
umetnosti, i to na koledžu koji je uglavnom bio poznat po svom programu za studije stočarstva.
U noći pre mog prvog časa crtanja ljudske figure po živom modelu, ležao sam budan, strepeći
od toga da bih se mogao fizički uzbuditi u prisustvu golog modela. Tu će biti ta osoba, nadajmo
se neki kršni student stočarstva, i izložiće svoje preplanulo i mišićavo telo pogledima studenata,
koji će svi, izuzev mene, videti u njemu tek konstrukciju od kože i kostiju. Hoće li profesor
primetiti moje iskolačene oči ili prokomentarisati tanku nit pljuvačke koja mi se tegli s ugla
usana poput najlona na štapu za pecanje Mogu li da preskočim teške šake i stopala, te da se
odmah fokusiram na delove koji me zanimaju, ili ću biti primoran da skiciram celu figuru