bunker21

XXI severniBunKeR I 6od 140I pornoBUNKER
Sestre su se pomirile nakon te nesreće. Sada žive Pavlu iznad glave.
Ljubiša Jotić bio je gazda garsonjere i cele zgrade u kojoj je Pavle živeo. Njegovog su
dedu streljali partizani u oktobru 1944. godine, zbog toga što je lečio švapske kurve od polnih
bolesti. Iako pravi razlog nikada nije otkriven, oslobodici su doktora Vojislava Ljotića najverovatnije
streljali zbog toga što je podrivao borbu protiv fašističkog okupatora, jer, umesto
da je dozvolio da kurve prenesu zarazu oficirima Gestapoa i Vermahta, on ih je lečio od
veneričnih bolesti, što je za partizane bio dovoljan razlog da ga osude i ubiju kao saradnika
okupatora. Drugi razlog zbog kojeg je postradao nesrećni doktor moglo je da bude i njegovo
prezime Ljotić. Da ne bi prošao kao otac, doktorov sin, mladi advokat Boško Ljotić, iz prezimena
je izbacio slovo L. Tako su i Ljubiša i njegov brat Milorad poneli očevo novo prezime.
Ne želeći da bude ni Ljotić ni Jotić, njihova majka Marta zadržala je devojačko prezime Fišer.
Marta se 1949. godine, prilikom hapšenja, pre nego što su uspeli da joj stave lisice, otrgnula
iz ruku agenata državne bezbednosti, razbila stolicom balkonski prozor, bacila se sa drugog
sprata, pala u dvorište i ostala na mestu mrtva. Nikada nije dokazana kleveta da je pričala
masne viceve u kojima je glavni akter bio Josip Broz Tito, niti je otkriveno ko ju je od komšija
prijavio policiji. Kada su se u Srbiji promenile prilike, početkom devedesetih, Milorad je povratio
staro porodično prezime, učlanio se u najekstremniju nacionalističku partiju i angažovao
se oko slanja dobrovoljaca na ratišta u Hrvatskoj. Za to vreme, dok je on agitovao po periferijskim
kafanama, partijske kolege su se smenjivale u krevetu njegove žene Milene kao
na pokretnoj traci. Kad je Milorad naposletku otkrio da ga varaju i žena i partija, vezao je
kanap za veš u omču, obmotao ga oko nosača protočnog bojlera i obesio se u kupatilu. Ženu
su partijski funkcioneri, u pokušaju da zataškaju bruku, zaposlili u Dom kulture u Mokrinu,
odakle je i bila poreklom. Pre nego što se obesio, Milorad je ostavio testament, u kom je
razbaštinio svoju nezasitu ženu. Ljubiša Jotić je tako ostao jedini naslednik oronule zgrade
nekadašnje ginekološke poliklinike doktora Vojislava Ljotića. On i Pavle su bili srodne duše,
a zajedničko im je bilo to što su gotovo ceo život proveli bez ženske ruke u kući. I kao što
Ljubišin otac Boško nije pričao sinu o majci Marti, tako ni Pavlov otac Maksim nikada pred
njim nije izgovorio čak ni ime svoje neverne žene Marice.
Pavle je upoznao Julijanu u očevom restoranu, koji se prvo zvao Kod Makse i Kuzme, da
bi, odlaskom Kuzmana, Maksim skratio naziv u Kod Makse. Ipak, svi u Mokrinu i dalje su ovaj
restoran posprdno zvali Kod dva jarca, što je, u suštini, više i priličilo karakterima vlasnika.
Pavle je dolazio u Mokrin, u posetu ocu, s vremena na vreme. Tako je jednom prilikom zapazio
mladu i vižljastu kuvaricu Julijanu. Sprijateljivši se sa njom, provodio je, nemajući druge zanimacije,
sve više vremena u kuhinji. Da li je ona pogrešno protumačila Pavlovo zainimanje
za nju ili ju je on zbunio upućujući joj lažne signale, ali ovlašan nevini poljubac pokvario je
odnos između njih. Pavle se istog dana pozdravio sa ocem i otputovao za Beograd, a Julijana
se u čudu pitala gde je pogrešila. Nekoliko meseci kasnije, Maksim je pozvao telefonom Pavla
i rekao mu da je Julijana napustila posao. Maksimu je bilo stalo do te devojke, pa je zamolio
sina da je potraži na nekom od savskih splavova, što je Pavle uz nevericu i sa negodovanjem
prihvatio. Pošto nije želeo da uvredi oca, krenuo je da obilazi splavove i, za divno čudo, nije
mu dugo trebalo da je pronađe. Julijana se topila od sreće kada joj je gazda splava rekao da
je traži neki Pavle. Tresnula je varjaču o pod, skinula belu maramu sa glave i izletela iz
kuhinje, bacivši se pravo Pavlu u zagrljaj. Nakon nekoliko njenih molećivih reči, nemajući
kud, pozvao ju je da pođe sa njim do njegovog stana, kako bi se javila Maksimu i potvrdila
mu da je sa njom sve u najboljem redu. Međutim, nije bilo tako. Da bi se zaposlila na splavu,
morala je da se poda gazdi, gazdinom najboljem drugu i glavnom konobaru. Majku joj jebem,
uvija se kao zmija oko štapa. To, to, to. Ajd sad ti, Milanče. Više je ležala gole zadnjice na
kafanskom stolu nego što je stajala za šporetom. Došao si kao naručen da me spaseš robovanja
životinjama. Kad je Pavle čuo pravu istinu, rekao joj je, procedivši to kroza zube, da