bunker21

U jednoj od najmučnijih i najviše uznemirujućih scena iz filma Dejvida Linča Divlji u
srcu, Vilijam Defo zlostavlja Loru Dern u motelskoj sobi: dodiruje je i stiska, zaposedajući
njen intimni prostor, dok preteći ponavlja, „Reci: jebi me!“ – odnosno, iznuđuje od nje reč
koja bi označila njen pristanak na seksualni čin. Ta ružna, neprijatna scena se oteže i kada,
na kraju, iscrpljena Lora Dern izgovara jedva čujno „Jebi me!“, Defo brzo odstupa, lice mu
poprima prijateljski, prijatan osmeh i razdragano uzvraća: „Ne, hvala, danas nemam vremena,
moram da idem; ali bih to rado učinio u nekoj drugoj prilici...“ Nelagoda ove scene,
naravno, proističe iz činjenice da šok usled Defoovog konačnog odbijanja Dernove na silu
iznuđene ponude njemu pruža zadovoljstvo: njegovo neočekivano odbijanje je njegov završni
trijumf i, na neki način, Loru ponižava više nego što bi to bilo pravo silovanje. On je zadobio
ono što je želeo: ne sam čin, nego njen pristanak, njeno simboličko ponižavanje. Ono što
ovde imamo jeste silovanje u fantaziji koje odbija svoju realizaciju u stvarnosti, što dodatno
ponižava žrtvu – fantazija je usiljena, pobuđena, a onda odbačena, bačena na žrtvu. Drugim
rečima, jasno je da Lora Dern nije samo zgrožena Defoovim (Perijevim) brutalnim upadanjem
u prostor njene intime: samo tren pre nego što izusti: „Jebi me!“, kamera se fokusira na
njenu desnu šaku, koja se polako otvara – kao znak pasivnog pristajanja, dokaz da je on podstaknuo
njenu fantaziju.
Ovu scenu treba da čitamo u Levi-Strosovom ključu, kao inverziju klasične scene zavođenja
(u kojoj nežno udvaranje prati brutalni seks, nakon što je žena, meta nastojanja udvarača,
konačno rekla „Da!“. Ili, mogli bismo to ovako reći, Perijev negativan odgovor na
Dernino iznuđeno „Da!“ duguje svoj traumatski efekat činjenici da čini javnom paradoksalnu
strukturu praznog gesta koja je konstitutivna za simbolički poredak: nakon što je na brutalan
način iz nje izvukao pristanak na seksualni čin, Peri tretira ovo „Da!“ kao prazan gest koji će
učtivo odbiti, čime je na okrutan način suočava s njenim sopstvenim podsvesnim udelom u
fantaziji.
Ovaj zaokret ka učtivosti, međutim, zahteva od nas drugačije čitanje scene. U svoj njegovoj
brutalnosti, Bobi Peri je učtiv lik: pravi cilj njegovog brutalnog nasrtanja jeste da natera
Loru Dern da izgovori ponudu koju će misliti doslovno, a potom je tretirati kao ponudu koju
će odbiti (jer bi bilo nepristojno direktno je prihvatiti). U tome leži libidinalni ulog učtivog
gesta: u tom činu ja ti dajem do znanja šta stvarno želim, ali ne želim da se to ostvari, i
samim tim očekujem da odbiješ moju ponudu. Ono što ovde nalazimo je neka vrsta
izokrenute Kantove klasične formule neumoljivosti etičke dužnosti: „Možeš, zato što moraš!“
– ovde je, pre: „Možeš, ali ne bi trebalo!“ Naravno, naša prva reakcija je da takav način tre-
goSpođu
dečak upoznaje
XXI severniBunKeR I 73od 140I pornoBUNKER
Slavoj žižeK