bunker21

XXI severniBunKeR I 88od 140I pornoBUNKER
j
čekan e
Oduvek sam osećala potrebu za autentičnijim životom. Ni ne očekujem
da vi to razumete.
Alis Manro
igor
marojević
Kad se telefon začuo pre desetak minuta, bio mi je lep i sam taj tren nade da je poziv
za mene. Zvonjava mi se učinila poput neke starinske zvučne aure. Znala sam da mi neće
biti svejedno ako to ne bude Celić, ali sam u takvim trenucima nade bar nazrela osnovu za
drukčiji život i veću bliskost. Kakvu Možda najčvršću moguću kres-šemu, kako se to danas
ružno i svedeno kaže. A možda bismo Celić i ja mogli i da se venčamo, i da mi on bude
mnogo verniji nego što je Ani Ali najpre bi morao da se razvede. U stvari, prvo bi morao da
me nazove.
Celić je obećao da će me zvati u pola devet i već je zakasnio deset minuta. Trebalo bi
da pričamo o našoj vezi. Složili smo se da od praznika budemo mnogo češće zajedno i da se
dogovorimo o svemu kad on nazove.
Ugasila sam cigaretu, izašla iz svoje sobe i otišla u majčinu. Milica me je pitala šta će
mi telefon. Rekla sam joj da očekujem važan poziv.
– Ko treba da zove – pitala me je.
– Jedan drug.
– Da nije mali Predić – rekla je. Posle kraćeg oklevanja sam klimnula glavom. Ona mi
je veselo namignula. Zatim se uozbiljila:
– Bosa si, Sofija.
– Nosim sokne – procedila sam, a majka je zavrtela glavom. Brzo je prestala. Zatim je
onjušila vazduh.
– Previše pušiš – rekla je Milica, i brzo sam se okrenula i pošla ka svojoj sobi. Ali odmah
sam morala malo da zastanem, da ne ispadnem ravnodušna dok mi priča kako je od neke
agencije dobila poziv za nagradno putovanje u Tursku za dve osobe. Uslovi aranžmana bili
su joj sumnjivi.
– Otići ću sa Zorom u grad na prezentaciju ponude. Zapisala sam adresu, pa ćemo nas
dve lepo odlučiti – rekla je Milica.
– Nemam ništa protiv – uzvratila sam i nastavila ka svojoj sobi.
Život bi mi bio mnogo lakši kad bih iznajmila neku garsonjeru. Ali ako se ne udam, ostala
bih na Vračaru a tu su stanovi oduvek preskupi. Srećom, i Celić je živeo relativno blizu, a na
pljuc od mog posla – u Tadeuša Košćuška. Bilo je važno da ne izlazim mnogo iz geografskog
okvira stana, radnog mesta i Kinoteke. Otkako sam se rodila živim na Vračaru, posao mi je
već godinama u knjižari na Studentskom trgu, a Kinoteka u Kosovskoj, mada sam čula da će
da je presele. Jedino tata je živeo daleko, na Konjarniku, ali kod njega sam ionako išla otprilike
jednom mesečno.
Stavila sam telefon na kompjuterski sto i zatvorila vrata. Kao da sam znala šta će da