bunker21

meni Beograd je već odavno kolevka kastriranih mačista, koju su najčešće ljuljale starije
Beograđanke – majke tih mladih muževnih kastrata.
Od svih koje mi je pomenula, Dušica mi je najduže pričala o Predi. Očigledno je mislila
da je nešto između nas dvoje nerazjašnjeno. Nije imala pojma da je sve raščišćeno između
mene i svih muškaraca, sem – Celića. Dok je pričala, nije čekala moje replike ni kao znak da
je slušam. Moje da ili aha ispostavili su se kao ritmička pratnja njenog monologa, kao da je
ona svirala akustičnu gitaru a ja je pratila ponekim udarom daira.
Dva-tri minuta posle spuštanja slušalice, počela sam da spremam sobu. Dok sam stavljala
stvari na njihovo mesto, činilo mi se da im dajem smisao koji u neredu nemaju. Premestila
sam čistu odeću s fotelje u orman. Presavila sam dve majičice na bretele koje su
izvirele iz njega i stavila ih unutra, na policu. Nazula sam papuče i odnela gaćice i čarape u
kupatilo. Usput sam primetila da je linoleum u kuhinji flekav. Stavila sam gaćice i čarape u
bubanj pun prljavog veša, sipala deterdžent u pregradu, zatvorila mašinu i uključila je. U kupatilu
sam napunila kofu vodom i sredstvom za čišćenje poda, da bih oprala kuhinjski
linoleum. Uzela sam džoger i otišla u kuhinju, koja mi je zamirisala na goveđu supu. Iako
ništa nisam jela još od odlaska u knjižaru, smučilo mi se i otvorila sam prozor. Rastvor koji
sam napravila od ajaksa i vode bio je prejak. Završila sam brisanje linoleuma i odlučila da
ga isperem kasnije. Usput sam otvorila frižider. Mogla bih parče reform torte. Ali možda ne
bih smela ništa slatko u kasne sate Naudila bih svojoj liniji. Za svaki slučaj sam uzela tanjir
s parčetom torte i kašičicu i vratila se u sobu. Stavila sam ga na komodu, a na pod kraj
kreveta – flašu crnog vina, pepeljaru i paklu cigareta. Upaljač je bio u kutiji ronhila. Gurnula
sam putnu torbu pod krevet. Iako odevena, ponovo sam legla.
Čekanje na Celićev poziv me je iscrpelo. Smorila me je i Dušica kad me je okolišno pitala
za moj odnos prema Predi i Celiću. Oduvek sam bila alergična na takvo žensko „prijateljstvo“.
Odlučila sam da joj neću doći na rođendan sve i da nekim čudom za praznik ne budem s
Celićem. Zašto sam stalno pominjala praznik kad, zapravo, nikada nisam bila neki ljubitelj
praznika – ni državnih, ni crkvenih Pogotovo nisam bila ljubitelj predstojećeg, 1. maja. Nisam
mogla da podnesem prizore golotinje po ulicama, devojaka u crnim tangama ispod belih lanenih
pantalona, kao i bluza toliko dekoltovanih da ispod njih vire bretele brusthaltera, i to
po pravilu u nekoj suprotnoj boji, valjda da bi bretele došle do izražaja. Oduvek sam smatrala
da bi trebalo uvesti obavezu pristojnosti, ako ne i modnu policiju, zabraniti takvo oblačenje,
kazniti svakog ko se ogluši.Negde na internetu sam pročitala da najviše samoubistava ima
za praznike, i to zbog samoće. Znam samo da sam tada bila u knjižari; još bi mi samo trebalo
da kod kuće držim to virtuelno, elektronsko ludilo! Ja se nikada ne bih ubila, posebno ne
zbog samoće ili muškaraca. A posebno ne zbog Celića, koji me još nije nazvao.
Mobilni telefon je zapištao! Možda mi se Celić javio SMS porukom! Zgrabila sam ga i
počela da listam poruke. Ali nije to bio Celić, poruku mi je poslao Preda, kao da mu je Dušica
rekla da smo ga pominjale.
„Hoćeš li doći kod Dude na rođendan“, napisao mi je.
Odgovorila sam mu najiskrenije: „Ne znam.“
Logično što mi poruku nije poslao Celić. Da jeste, značilo bi da je danas nabavio mobilni
telefon i odustao od stava da ga nikad ne koristi. Uvek me je zvao na fiksni, s kog se u idućem
trenutku začuo poziv.I taj poziv me je razočarao: ženski glas koji se javio pomenuo je neko
žensko ime za koje u životu nisam čula.
– Pogrešili ste – rekla sam i zalupila slušalicu.
Da bih se osvetila Celiću što toliko kasni, odlučila sam da ne razmišljam o njemu nego
o Predi. Pa, bio je toliko pažljiv da mi pošalje poruku i pita me hoću li doći na Dušicin rođendan.
Uključila sam dopunsko svetlo – starinsku lampu trostruke krune sa satenskim abažurom u
obliku lepo vajanog ženskog struka i malo veće, ali srazmerne guze. Taj skupi komad rasvete
dobila sam za trideset sedmi rođendan od Celića. Šteta što tog dana nije imao vremena da
XXI severniBunKeR I 91od 140I pornoBUNKER