bunker21

XXI severniBunKeR I 54od 140I pornoBUNKER
nabijem među raskrvavljene usne. U očima joj je zaplamtela euforija užasa i gađenja. Zagrizao
sam krastaču, zubima joj otkinuo glavu i besno počeo da je žvaćem, a drugi deo
njenog tela bacio sam među Evicine butine, u pičku, i gurnuo joj je najdublje što sam mogao;
a onda sam se celom težinom tela strovalio na nju i pribio joj se na stomak i na grudi, tako
da su insekti koji su se našli između počeli s praskom da pucaju; stegnuo sam joj ruku i trljao
se, trao se o njeno telo, kako bi se insekti razmazali i pomešali s našom krvlju; oni preostali
su nam se rastrčali po nogama, mojim leđima, njenom licu, izazivajući neko čudno, istovremeno
odvratno i nadražujuće bridenje i golicanje. Osećao sam kako mi se lagano predaje;
opustio sam se, više je nisam telom toliko pritiskao na krevet, na šta su još uvek živa, žilava
bića stala da beže iz spoja naših tela. Pridigao sam se, kleknuo, pokušavajući udom da joj
prodrem u vaginu, ali krastača mi je preprečila put. Ubadao sam krastaču poput nekog čepa.
Ispljunuo sam joj glavu na pod i počeo da povraćam, ali ništa se nije dogodilo, osim što me
je spopala neka smrtna iscrpljenost; skljokao sam se na leđa i opružio na insektima nastanjeni
krevet, svaki mi je ud pržio neki bol nalik na upalu mišića. Tada se Evica pridigla, sva
umazana krvlju i insektnim izlučevinama, i čučnula iznad mene, nad mojim licem; i izbacila
iz sebe ljigavi ostatak žabe, grunuvši mi ga pravo u lice; i odmah zatim počela je da mokri,
debelim, obilnim mlazom spirala mi je lice, čelo, vrat, da ponovo budem čist i blistav; i
plakala je, plakala nezaustavljivo; i tada sam napokon svršio, štrcajući grozničavim drhtajima
spermu u prazno, u vazduh; i zaplakao sam i ja, gutajući suze i blistave kapljice mokraće.
Preveo s mađarskog Marko Čudić
Beleška o piscu
Tibor Hajaš (Hajas Tibor, Frankl Tibor Bibi, Budimpešta 1946 – Segedin 1980), bio
je slikar, umetnik performansa, pesnik i prozaista. Prve pesme objavio je 1967. godine, a
likovnom umetnošću počeo je da se bavi samouko. Prvi njegov zapaženiji rad na tom polju
bila je konceptualna izložba Meso i vinil, Sve je samo vlastita kopija (1969). Tibora Hajaša
publika se uglavnom seća kao umetnika performansa (začetnik je te umetnosti u
Mađarskoj), iako je bio i odličan pesnik i pisac, univerzalni stvaralac koji je sve čega bi se
dotakao pretvarao u umetnost. Sačinio je ukupno jedanaest performansa, a zatim se
okrenuo video-umetnosti: najpoznatiji njegov video-rad nosi naslov Auto-modna revija
(1976). Sabrani spisi objavljeni su mu posthumno (2005). Ovde donosimo odlomak iz halucinantne,
erotizmom nabijene proze njegovih dnevnika.