bunker21

injao je spaljenu smeđu zemlju kako se preznojava na toploti i stakato grebuckanja i lupkanja
drveta koje klizeći leže u svoj šljunkom posuti grob. Ali na stranu veštački iskonstruisana uspomena,
u trenutku kad je po Elvirinom kovčegu zaista bubnjalo grumenje gline izbačeno iz
drhtavih ruku, Egon je sedeo na podu u svojoj sobi u staničnoj zgradi, žvrljajući šarene vrtloge
po starim novinama. Dok je Adolf vodio svoju suprugu s groblja a na njihove cipele
lepilo se sveže blato, dečak se okružio voštanim bojama i šarenim kaskadama, s kezom na
licu koji je tražio pohvalu za te primitivne darove. Sobarica koja ga je čuvala okrenula mu je
leđa, skrivajući od deteta oči crvene od plača.
Egonova najranija autentična uspomena bila je daleko manje lirična od Elvirine sahrane.
Zakopano duboko u senkama njegovog uma ležalo je jedno letnje popodne kada je jedan od
mnogih trgovaca koji su prolazili kroz stanicu prišao njegovoj majci na tremu, obraćajući joj
se na istom onom slovenskom narečju koje je ona koristila kad je Adolf nije mogao čuti. Torbar
je izašao iz voza iz Znojma tog pijačnog dana i mahnuo Mari.
'Dobrej, pani Schielova.'
'Dobrý den, pane.'
Svakog pijačnog dana Egon bi prisustvovao predstavi koju je izvodila njegova majka,
ustajući s klupe pred stanicom i pozdravljajući trgovca svojim maternjim jezikom, bezvokalnim
paketićima kliktaja i kotrljaja. Retko kad bi čuo ostatak razgovora, njihove
prigušene glasove udavila bi buka perona; umesto toga, sedeo bi hipnotisan torbom zaljuljanom
na vratu trgovca. Sisao je palac i čekao da se njegova majka vrati s poslasticom posutom
šećerom – izvučenom s dna izlizane kožne torbe – koju bi mu ona stavila u usta,
smešeći se dok se on migoljio preplavljen rasplesanim osećajem na jeziku. Kroz citrusne
suze, gledao je majku kako se pozdravlja s trgovcem; Mari bi otvorila tašnu da mu plati,
zadržavajući šaku na tren u njegovoj kad bi mu spustila nekoliko novčića na dlan. Zauzvrat,
on bi izvio rame unazad i iščačkao ispresavijano kvadratno parče papira iz svoje torbe, pritisnuo
joj ga na dlan a onda se vratio u voz.
Nerazumljivi ali melodični pozdrav njegove majke brzo je postao povezan s pucketavom
utrnulošću u njegovim ustima, sa šljunkastom teksturom grubo sečenih slatkiša koji su mu
se rasprskavali iza očiju. Dok ga je podizala i opet stavljala sebi na krilo, Egon je ponosno
rekao:
'Dobrý den, pani Schielova.'
Osmeh se istopio na Marinom licu kad se Adolf pojavio u dovratku. Podigao je Egona sa
ženinog krila i stegao dečakovu bradu žuljevitom rukom pre nego što ga je ošamario.
'Guten Tag. Ovde se kaže Guten Tag. Nismo seljaci kao majčina sorta.'
'Guten Tag', ponovio je Egon.
'Opet.'
'Guten Tag.'
'Dosta tog slovenskog đubreta.' Okrenuo se Mari. 'Drži svoj prljavi jezik za zubima,
ženo.'
Adolf je ustao, promrsio nakostrešenu kosu koja je padala preko Egonovog čela i krupnim
koracima se vratio u staničnu zgradu.
To je bila Egonova prva uspomena.
XXI severniBunKeR I 33od 140I pornoBUNKER
Prevela s engleskog Tanja Brkljač
Luis Krofts je engleski pisac i novinar. Studirao je Savremene i srednjovekovne jezike
na Oksfordskom univerzitetu. Živeo je u Hanoveru, Francuskoj, Pragu i Briselu, gde je radio
kao novinar i prevodilac. Odlomak koji ekskluzivno objavljujemo je početak prvog poglavlja
njegovog romana The Pornographer of Vienna, romana zasnovanog na životu Egona Šilea,
austrijskog slikara, čuvenog po svojim vrlo eksplicitnim prikazima bečkog podzemlja.