bunker21

XXI severniBunKeR I 106od 140I pornoBUNKER
šta bi onda od slave erotomana ostalo za Tinta Brasa Ibert tvrdi da Kaligula nije ni dobra
umetnost, ni dobar film, niti dobar porno. Da se zadržimo na poslednjoj negaciji. Iako su
neke pornografske scene upadljivo autarhične, posmatrano u celini, pornografija ima značajno
mesto u filmu. Ona nije bila tu samo da bi vizuelizovala Gučoneovu i Brasovu prljavu
maštu, njoj je dodeljeno da postane pozornica za košmarna pregnuća jednog čoveka koji je
sišao s uma. Zato pornografija ovde deluje prljavo i nakazno, zato ljudi u orgijastičkom
zanosu, gonjeni animalnim instinktima, izgledaju kao da nasrću jedni na druge, kao da grizu,
kao da jedu jedni druge. I zbog toga ovo i nije porno film u ultimativnom značenju pojma.
Ovaj film se može doživeti i kao rukavica u lice sistemskom poretku, ako se setimo da je
Tinto Bras jednom prilikom rekao da je on „stavio muda i jednu veliku kitu među noge italijanskom
filmu“.
Ako je Kaligulino ludilo bilo pogodan millieu za Brasovu filmsku sagu, jedna sasvim
drugačija vrsta bezumlja zastupljena je u filmu Idioti (Idioterne, 1998) Larsa fon Trira. Grupica
mladića i devojaka obrela se u nenameštenoj kući u predgrađu Kopenhagena, gde ih je
Stofer, njihov vođ (Jens Albinus), okupio oko ideje odbacivanja „buržoaskog sranja“. Način
da se postigne oslobođenje od stega materijalizma i vlasništva je biti idiot, jer to je danas
„luksuz“ koji ne može svako da priušti. Svaki pripadnik novoosnovane komune spreman je
da krene u potragu za svojim „unutarnjim idiotom“. Oni su mentalno potpuno zdravi, ali
glume da su psihički obolele osobe, kreveljeći se, gestikulirajući, hodajući spazmatično. To
čine na javnim mestima, u grupi, u kojoj je jedno od nih vođa i za taj dan „normalan“, u ulozi
staratelja. Očekivano, nailaze na razumevanje i saosećanje ljudi koje podvrgavaju neslanim,
hirovitim šalama i gegovima, često grubim, vulgarnim i besmislenim. Uvereni su da je to što
rade akt socijalne pobune, koji ima i terapeutsko dejstvo na njih. Sistem čija pravila, uprkos
trudu pojedinaca, ostaju prilično maglovita, biva načet kada grupi, gotovo slučajno, pristupi
Karen (Bodil Jergensen). Njena porodična situacija posle smrti deteta je drama kakvu niko iz
komune nije iskusio, koja za posledicu ima popuštanje njene psihe. Ona je zaista bolesna, a
to je čini jedinstvenom u komuni.
Kada naprave veliku žurku, oni će se u jednom trenutku spontano predati grupnom
seksu, i Fon Trir nam uprizoruje i eksplicitne scene heteroseksualnog odnosa. Čini se da je
orgija, odnosno pornografija, nešto što se moglo očekivati kao još jedan izraz slobode, ali,
iako se većina valja po podu u masi tela, neki od njih ne mogu da učestvuju, verovatno
naslućujući da su lažnom duševnom bolešću samo delimično zaštićeni, i da ipak nije sve
dozvoljeno. Na delu je druga vrsta „pornografije“. Ona koja ogoljuje odrasle osobe koje ispoljavaju
svoje u suštini malograđanske frustracije tako što će nekoga izbaciti iz takta. Njihovo
ponašanje je izgubilo nevinost igre, jer se ispod maski „idiota“ pojavljuju blazirani
nikogovići.
Ovo je drugi film nastao po uzusima manifesta Dogma 95, čiji su idejni tvorci bili
Fon Trir i Tomas Vinterberg. Pravila nazvana Zavet čestitosti predviđala su svesno lišavanje
svega onog što produkcija filma uobičajeno podrazumeva: snima se isključivo na lokaciji,
nema dodatne scenografije, slika i zvuk se ne snimaju odvojeno, kamera je „iz ruke“, dodatno
svetlo nije dozvoljeno, jedinstvo mesta i vremena se podrazumevaju, itd. Sledeći pravila, nije
nikakvo iznenađenje što je u Idiotima moguće videti kamermana ili snimatelja zvuka u kadru.
Ono što poseduje polemički naboj je pretpostavka da je ideja filma zaslužila klasičan kinematografski
pristup. A ideja je fascinatna. Iako na prvi poged trivijalna, prateći filmsku priču,
shvatamo da se u njenoj konsekventnosti nalaze važna pitanja i, moguće, važni odgovori.
Koliko god da seks nije bio tema Fon Trirovog filma, u ostvarenju Kratki autobus
Džona Kamerona Mičela sve se vrti oko njega. Već u uvodu filma svedoci smo neobičnog
erotskog podvizavanja. Na prostirci u kuhinji, pod budnim okom male digitalne kamere,
mladić Džejms (Pol Doson) uporno pokušava (i uspeva) da stavi u usta sopstveni penis. Iz