bunker21

XXI severniBunKeR I 118od 140I pornoBUNKER
Dve kapsule flonivina, međutim, osposobiše ga za put i on u Festivalski Grad stiže
uz promukli triler reči „ja i ti“ s radija šofera, uspevši da pri tom ne izgužva košulju. Da se
radilo o najpopularnijem turističkom odredištu u zalivu, podsetio ga je susret s drugaricom
iz srednje škole na desetom načinjenom koraku: sudarili su se ramenima kada se Boris okrenuo
oko sebe, zakopčavajući ruksak. Drugarica je upravo otvarala pakovanje raznobojnih životinja
od marcipana i Boris se seti kako je, nekoliko meseci ranije, pod udarima košave
odlučivao da li da poslednji novac u džepu da za taj artikal (za Zlatu) ili za flašu makedonskog
vina (za sebe). Odabrao je vino. Mlada žena je otkinula glavu jarca i stavila je u usta. Boris
je sumirao negativne utiske koje je ostavila na njega: prvo, nije ni pogledala slatkiš pre no
što je počela da ga žvaće; drugo, propustila je da ga ponudi marcipanom. Ne uspevajući da
dokuči šta je treće, Boris izjavi da te večeri nastupa na književnom festivalu u gradu. Možda
bi to zanimalo Malikića, drugarica reče mljackavo i u usta ubaci jarčevo telo. S njime sam
ovde, dodala je. To je treće, zaključi Boris, najednom uočavajući ogromnu sličnost između
svoje školske drugarice i srpskog klasika trideset godina starijeg od nje. Dođite, promuca
Boris i na tren izgubi ravnotežu. Imao sam trovanje, pa sam malaksao, objasnio je Malikićevoj
mladoj dvojnici, koja sad beše polovila psa, upirući u svog školskog druga pogled kao s one
strane zatamnjenog stakla.
On zatim oseti nagon za pražnjenjem i ču nekog kako uzvikuje njegovo prezime iz
bašte prvog lokala na koji je naišao. Nad jednim od stolova beše podignuta ruka Obrenova,
s kojim je Boris trebalo da nastupi. Drugi čovek za stolom, Karakašević, upravo je uzimao
gutljaj pića. U čoveku između ove dvojice Boris prepozna doktora Dubičanina, stručnjaka za
postmodernu. Trenje nogu stolice o kaldrmu – stolice koju je za Borisa od susednog stola privukao
doktor – zvučalo je kao njegova utroba maločas, dok se rastajao od Malikićeve dvojnice.
Boris se s kolegama piscima rukovao uz napomenu da mora u toalet. Toalet je u
užasnom stanju, upozori ga doktor. Vlada nekakav stomačni virus i svaki drugi čovek u gradu
ima dijareju. Boris ćutanjem pokuša da izbegne izjašnjavanje po pitanju pripadnosti toj kategoriji
ljudi, ali uvide svoj neuspeh kada je doktor – nakon što se Boris vratio iz smradnog
nužnika – zadržao na njegovim očima inače vazda lutajući pogled, i rekao da proliv kolektiva
predstavlja jasnu potvrdu validnosti koncepta decentralizovanog subjekta i u našem, postkomunističkom
društvu.
Konobarica stade do Borisa. Karakašević pohvali prvijenac. To učiniše i Obrenov i Karakašević.
Pijem neki lek, rekao je Boris. Imate li čaj od nane Konobarica klimnu glavom i ode.
Obrenov je zadenuo palčeve za tregere i pohvalio Borisove pesme u Letopisu. Karakašević
odobri pohvalu, a doktor reče da nije stigao da pročita broj zbog knjiga koje mu
je, par sedmica pre toga, donela rođaka iz Pariza. Zahvalan za oslobađanje od pritiska koju
mu je doneo Karakašević, Boris upita kolege po peru jesu li za još po jednu. Nema te rečenice
koja popravlja raspoloženje srpskog pisca onako pouzdano kako to to čini i najgore alkoholno
piće, pod uslovom da je besplatno. Maločas predmet doktorove poruge zbog svojih stomačnih
tegoba, Boris postade najomiljeniji član grupe kada su nove količine rakije sletele pred
literate. Sigurnost je prevaziđeno, modernističko osećanje, rekao je doktor kucajući se s Karakaševićem
i Obrenovim. Umesto da ga pita ono što je zaista želeo da zna – može li Dubičanin
da čita misli – Boris reče: Jeste li sigurni u to Touché!, odgovorio je na to Obrenov. Ne
mora čovek pratiti francusku teoriju da bi znao poneku frazu jezika te zemlje, primeti Dubičanin
i srknu lozovaču. Fokusiranom na objekat sasvim blizu njegovim organima vida, oči
mu behu ukrštene. Santé, uzviknuo je Boris i podigao šolju s čajem. Činom čija je prividna
svrha bila smanjivanje tenzije, postigao je upravo suprotno. Još jednu turu, Marija, rekao je
doktor, glumeći strast izgovaranjem tih reči kroz zube. Poljubio je konobaričinu nadlanicu,
koju ova smesta zatim obrisa o suknju. Dužnost svake književne generacije jeste da pripremi
narednu za ono što je čeka, promrmljao je doktor. A čeka je – ne mnogo više od lozovače.
Sasuo je sadržaj još jedne čašice u grlo dok se Karakašević kod Obrenova raspitivao o honoraru.
Čuvši da se isplata vrši pre nastupa i u gotovini, Boris odluči da plati još jednu turu
pića. Time će, računao je, neutralisati negativan utisak koji će proizvesti naglo povlačenje