Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Iako je NATO otvorio svoju vojnu kancelariju za vezu u Beogradu, u decembru 2006. godine, sa mandatom
da se bavi isključivo vojnim temama, naročito delikatni odnosi između Srbije i Alijanse zahtevaju veće
napore javne diplomatije, koji bi mogli biti ostvareni kroz neki mogući civilni deo vojne kancelarije za
vezu, ili kroz posebnu celinu po ugledu na NATO kancelariju za informacije u Moskvi. Kao i u Moskvi, svrha
takvog rada bila bi da unapredi međusobno poverenje i razumevanje između Srbije i Alijanse, kao i da
pomogne informisanju javnosti u Srbiji o temama koje se odnose na NATO
Iako je Rusija već uspostavila svoje vojne kancelarije u obe strategijske komande Alijanse (u Monsu i
Norfolku) i uputila svoje vojno osoblje u neka tela Partnerstva za mir, Srbija još uvek nije odredila svoje
vojno osoblje ni na jedno od mesta u integrisanoj komandnoj strukturi ili institucijama Alijanse, koja
su dostupna državama Partnerstva za mir. Ovo je slučaj i sa Višim kursom u NATO koledžu u Rimu. To
je vrhunski šestomesečni kurs namenjen polaznicima koje očekuje imenovanje na istaknute položaje u
civilnoj i vojnoj strukturi NATO, kao i na dužnosti u vezi sa NATO u nacionalnim ministarstvima odbrane i
spoljnih poslova. Rusija je redovno slala svoje polaznike na taj kurs, dok Srbija, iako pozivana, to do sada
nije učinila. Tako, ona ostaje jedina država članica Partnerstva za mir koja nije imala svog polaznika na
Višem kursu NATO koledža.
Ruska Duma je, 2007. godine, ratifikovala Ugovor o stausu snaga u programu Partnerstvo za mir (poznatiji
kao PfP SOFA), koji omogućava izvođenje zajedničkih vežbi i obuke, u okviru programa Partnerstva za mir.
Srbija još uvek nije potpisala ovaj važni ugovor.
Zaključak
Bezbednosno okruženje Srbije i njene unutrašnje političke i bezbedonosne prilike ne dozvoljavaju joj da
ostane van glavnog toka evroatlanskih integracija. Jedini razumni put Srbije leži u saradnji, uzajamnom
razumevanju i uključivanju u širu evroatlansku zajednicu. Štagod da se desi, Srbija i region ne mogu da
izbegnu svoju evroatlansku budućnost. Mogu samo ići ka tom cilju sporije ili brže. Nedavni događaji na
Južnom Kavkazu, koji su ocrtali jasnija strateška određenja u evroatlanskoj zoni, uz jasnu evroatlansku
orijentaciju svih suseda Srbije, ističu neophodnost i važnost uobličavanja nove politike odnosa Srbije
prema glavnim evroatlanskim institucijama. Imajući to u vidu, Srbija bi trebalo da se ugleda na Rusiju kao
državu koja je gradila specifične odnose sa NATO, rukovodeći se konkretnom korišću za svoje nacionalne
interese. U toj nameri, Srbija može da upotrebljava i prilagođava svojim potrebama i mogućnostima, ideje,
koncepte, pristup, kao i iskustva koje je Rusija do sada koristila i unapređivala. Istovremeno, potrebno je
podići svest u Srbiji o dostignućima, obimu i intenzitetu saradnje Rusije sa NATO. Uz to, postoji potreba za
objašnjavanjem činjenice da približavanje i moguće članstvo Srbije u NATO ni na koji način ne može biti
štetno za Rusiju. Za te napore, kao i za celu evroatlantsku integraciju države, Srbiji su potrebni temeljno
informisani donosioci odluka, koji bi trebalo da čine hrabrije korake i povedu, a ne kao do sada, slede
prilično iskrivljeno javno mnjenje.
100 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka