Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
slučajevima kada je ugrože<strong>na</strong> stabilnost u s<strong>na</strong>bdevanju domaćeg tržišta, kada je NIS-u dozvoljavano da<br />
izvrši interventni uvoz. Da bi se obezbedile dodatne investicije, ce<strong>na</strong> prerade bila je daleko viša nego u<br />
regionu. NIS je <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>čin već osam godi<strong>na</strong> subvencioniran sa 160 milio<strong>na</strong> evra godišnje. Ako se z<strong>na</strong><br />
da je i pored toga, NIS da<strong>na</strong>s “<strong>na</strong> početku”, bez tehnološki modernih rafinerija, bez investicija, stariji osam<br />
godi<strong>na</strong>, da je kvalitet derivata u Srbiji lošiji nego u Evropi, kao i da su potrebne investicije u NIS da<strong>na</strong>s oko<br />
1.2 milijardi evra, onda je jasno da je novac završio u ka<strong>na</strong>lima korupcije. Za proteklih osam godi<strong>na</strong> NIS je<br />
mogao izgraditi još jednu modernu rafineriju, učestvovati kao investitor u <strong>na</strong>ftnim privredama u regionu<br />
i biti istinski lider.<br />
Pored toga, u prvim godi<strong>na</strong>ma od 2000-te, država nije imala jasnu strategiju restrukturiranja i vlasničke<br />
transformacije NIS, zbog čega se dešavalo da poslovodne garniture ovog preduzeća, uz blagoslov<br />
svojih političkih lidera, krenu u privatizaciju delova NIS-a, direktnim pogodbama. Potpisivanjem raznih<br />
memoranduma o saradnji, ugovora o dugoročnoj kooperaciji, strateški partneri su iskazivali svoje<br />
interesovanje, a poslovodstva su pokušavala da bez javnosti transformišu delove NIS-a (po nekoliko puta).<br />
Da bi se ovo stanje rešilo, država je smogla s<strong>na</strong>ge i 2005 godine javnim pozivom izabrala privatizacionog<br />
savetnika za NIS (Merrill Lynch i Raiffesen Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l AG). Iako je savetnik predočio strategiju privatizacije,<br />
putem javnog tendera, postepeno u 3.faze, i iako je tu strategiju Vlada <strong>Srbije</strong> usvojila, samo<br />
nekoliko meseci kasnije, Vlada se opredelila za prodaju NIS-a direktnom pogodbom, u većinskom paketu<br />
akcija (51%). Takvo po<strong>na</strong>šanje ne samo da je poraz sopstvene Vlade, nego je pokazalo da nema jasnog<br />
stava niti strategije razvoja energetskog sektora. Pored toga ovo je bio jasan sig<strong>na</strong>l investitorima, da i<br />
odluke Vlade mogu “preko noći” da se menjaju, a da za tako šta ne postoji jasno obrazloženje.<br />
Uopšte odsustvo javnih poziva i tendera, direktni pregovori, porast korupcije u bazičnim gra<strong>na</strong>ma<br />
<strong>na</strong>ročito energetici su ozbiljne prepreke i otežavajući faktori budućeg razvoja energetike ne samo <strong>Srbije</strong><br />
već i regio<strong>na</strong>. Rezultat je postojanje neefikasnog sektora, bez potrebnih investicija i ambijenta da se one<br />
privuku i realizuju.<br />
Energetski sektor <strong>Srbije</strong> – stanje 2008. godine<br />
Srbija je energetski siromaš<strong>na</strong> zemlja. Rezerve kvalitetnih energe<strong>na</strong>ta <strong>na</strong>fte i gasa su simbolične i čine<br />
manje od 1% u ukupnom bilansu rezervi <strong>Srbije</strong>, dok preostalih 99% čine energetske rezerve uglja, u<br />
kojima dominira niskokalorični ugalj lignit.<br />
Rezerve fosilnih goriva u Srbiji, Mt oe<br />
eksploatacione<br />
geološke<br />
Ugalj, sa Kosovom 2.741 3.883<br />
Nafta i gas 20 60<br />
Ukupno 2.761 3.943<br />
Ukupno bez Kosova 773 1.091<br />
Izvor: Strategija razvoja energetike <strong>Srbije</strong> do 21015. godine<br />
Pored energetsko – resursnog siromaštva, bilans <strong>Srbije</strong> ukazuje <strong>na</strong> tendenciju povećanja energetske<br />
zavisnosti, kako primarne energije (<strong>na</strong>fte, gasa, uglja), tako i sekundarne (električne energije). Ukup<strong>na</strong><br />
energetska uvoz<strong>na</strong> zavisnost je još od 2004.godine viša od one koja je projektova<strong>na</strong> za 2015.godinu<br />
(35,9% do 38,4%, u zavisnosti od sce<strong>na</strong>rija usporenog ili di<strong>na</strong>mičkog ekonomskog razvoja). U 2008.godini<br />
uvoz<strong>na</strong> zavisnost je 42%.<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 155
Change language