Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vlast u Rusiji: Sistem donošenja odluka i društveni kontekst<br />
Mikhail Vinogradov 1<br />
Ocenjujući političku situaciju u Rusiji, neophodno je izdvojiti šest osnovnih faktora koji uslovljavaju<br />
donošenje <strong>na</strong>jvažnijih političkih odluka:<br />
1. Najveći deo političkih i javnih institucija (uključujući Parlament i političke partije), nemaju veliku ulogu<br />
u političkom životu i samo formalno donose odluke koja su predsednik i premijer već doneli.<br />
2. Interakcija između predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Puti<strong>na</strong> ima protivrečan<br />
karakter. Bez obzira <strong>na</strong> dobre lične odnose, Medvedevu i Putinu je sve teže da pređu preko nesuglasica<br />
koja se pojavljuju.<br />
3. Sistem donošenja odluka često se određuje odnosom s<strong>na</strong>ga između vodećih uticajnih grupa, mada<br />
veći<strong>na</strong> njih nema jasne političke poglede.<br />
4. Donošenje spoljnopolitičkih odluka je koncentrisano u rukama predsednika i premijera. Uloga drugih<br />
institucija (uključujući i Ministarstvo spoljnih poslova) nije velika. Pri tome, donošenje tih odluka često je<br />
diktirano unutrašnjom političkom konjukturom.<br />
5. Bez obzira <strong>na</strong> ekonomski krizu, javnost ne pokazuje većeg interesovanja za politiku. Držeći kontrolu<br />
<strong>na</strong>d televizijom i sprečavajući pojavu opozicionih pokreta, ruska vlast prilično efektivno upravlja dnevnim<br />
redom.<br />
6. Uloga političkih eksperata u sistemu donošenja rešenja se smanjila. U poslednje vreme se preduzimaju<br />
pokušaji povećanja uloge eksperata ali, sve u svemu, oni, kao i Parlament i političke partije, samo<br />
odobravaju odluke već donete od strane činovnika, a ne učestvuju u njihovoj razradi.<br />
Uloga javnih institucija<br />
Uloge javnih i političkih institucija, uključujući Parlament i političke partije, z<strong>na</strong>čajno su devalvirale kao<br />
rezultat prome<strong>na</strong> koje su <strong>na</strong>stale tokom mandata Vladimira Puti<strong>na</strong>. Parlament je faktički bio skrajnut<br />
od učešća u donošenju političkih odluka i u svome radu potčinjen administraciji predsednika. Što se<br />
tiče političkih partija, tokom poslednjih osam godi<strong>na</strong>, domi<strong>na</strong>ntnu poziciju dobila je partija Jedinstve<strong>na</strong><br />
Rusija (Единная Россия), čiji je formalni lider Vladimir Putin. O<strong>na</strong> je dobila i većinu <strong>na</strong> federalnom i <strong>na</strong><br />
regio<strong>na</strong>lnom nivou. Međutim, Jedinstve<strong>na</strong> Rusij“ nije postala instrument kontrole političkih elita i centrom<br />
donošenja odluka. U suštini, ulazak u partiju olakšao je prolazak u parlamente <strong>na</strong> svim nivoima, ali ne<br />
<strong>na</strong>laže neke ozbiljne obaveze pred bilo kakvim grupama.<br />
Još dve partije: Praved<strong>na</strong> Rusija i Pravoe Delo, formalno su bliske vlasti, samo što nemaju takav nivo uticaja<br />
kakav ima Jedinstve<strong>na</strong> Rusija.<br />
Ozbiljan pad uloge izbora u političkom životu <strong>Rusije</strong> posledica je pomenutih prome<strong>na</strong>. Najz<strong>na</strong>čajniji<br />
događaji u političkom životu nisu kampanje za izbore (čiji su rezultati obično predvidivi), već konkurencija<br />
između neformalnih uticajnih grupa. Poslednjih godi<strong>na</strong> su upravo one vodile glavnu borbu za državne<br />
resurse (alokaciju budžetskih sredstava, kontrolu <strong>na</strong>d državnim kompanijama i korporacijama, stvaranje<br />
preferencija za biznis koji je pod njihovom kontrolom) u vreme kada je Parlament samo formalno<br />
potvrđivao odluke koje je izvrš<strong>na</strong> vlast već donela, ne pokazujući z<strong>na</strong>čajan uticaj <strong>na</strong> njihov sadržaj.<br />
1) Mihkail Vinogradov je Predsednik fonda „Peterburgska politika“ iz Moskve.<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 49
Change language