Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

No, kada je reč o generalnoj percepciji duhovne saradnje, mora se – kao i u slučaju kulture – konstatovati
da je ona slabo (praktično nikako) zastupljena u hiper-realnosti medija masovne kulture. To, posledično,
čitavo polje duhovnosti, kao uostalom i kulture (uključujući i gotovo sve napore za produbljivanje,
proširenje i održavanje visokog nivoa kontakta, saradnje i prožimanja) u velikoj meri ostavlja na marginama
javnog diskursa.
Najzad, kada je reč o duhovnosti, takođe se može postaviti pitanje institucionalne podrške. Ali svakako
na drugačiji način – pošto sama crkva, kao institucija, u velikoj meri pokriva i rešava niz najvažnijih
organizaciona pitanja.
* * *
Najzad, bilo da je reč o kulturnim ili duhovnim (uostalom, podjednako koliko i naučnim) srpsko-ruskim
vezama i kontaktima, međusobnim uticajima i prožimanjima – mogao bi se izvesti jedan, generalan
zaključak. Veze i kontakti, nesumnjivo, postoje. Obeležene su relativno bogatom razmenom i brojnim,
različitim sadržajima. No, realnost i rezultati te kulturne, duhovne (ili naučne) razmene, saradnje i
prožimanja, gotovo po pravilu teško su vidljivi u javnom diskursu, u prostoru hiper-realnosti masovnih
medija. U toj hiper-realnosti, kojom dominiraju produkti industrijalizovane masovne kulture, nema
previše (a često nema uopšte) mesta za prezentaciju za drugačije sadržaje. Pri tom, taj hiper-realni prostor
mas-medija je, po prirodi, takav da će bilo kakva politička izjava, stav ili gest, odnosno realizovan, ili tek
nagovešten ekonomski projekat – potisnuti u duboku senku bilo koje kulturno, duhovno ili naučno
pregnuće (bez obzira na njihov realan značaj).
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 191