Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Gazpromom, jesu jedan od primera i umanjenja moći pregovora. Ruska zvanična energetska strategija
poručuje da je energetska bezbenosti najvažniji element u ruskoj nacionalnoj sigurnosti!
Iako je svojim prvim akcionim planovima sprovođenja ciljeva energetske politike (još iz 1997.godine) EU
okrenuta kako liberalizaciji, otvaranju tržišta, jedinstvu unutrašnjeg, tako i solidarnosti između zemalja
članica i bezbednosti ponude nafte, gasa i električne energije, do danas se ovaj princip nije primenio. Ni
jedna zemlja nije spremna da se odrekne bilateralnih ugovora sa ruskim Gazpromom, objašnjavajući
takav stav različitošću u stepenu gasne i/ili naftne zavisnosti od Rusije.
Evropska zavisnost od ruskog monopola na gas Gazproma može biti veća pretnja
regionu od vremena bivše armije Sovjetskog saveza.
(2006, Tracan Basescu, predsednik Rumunije u govoru u Jamestown fondaciji u Vašingtonu)
Energetska bezbednost EU moguća je samo uz: diverzifikaciju izvora i ruta energetske ponude, jačanje i
širenje mreže zemalja članica, kao i porast transparentnosti ponude i solidarnosti između zemalja članica.
Sa druge strane, strah Rusije u ovoj oblasti odnosi se na potencijalnu mogućnost zemalja Centralne Azije
da obave transport energetskih resursa kroz Rusiju, odnosno njene gasovode i naftovode, a da prethodno
ne naprave dogovor sa Moskvom. Problemi koji su danas vrlo aktuelizovani u ruskom energetskom
sektoru tiču se:
- dovoljnosti energetskih potencijala, imajući u vidu porast tražnje za energentima, kao i dugogodišnje
nedovoljne investicije u gasnu i naftnu infrastrukturu u Rusiji,
- potencijalne mogućnosti zastoja i/ili prekida u isporukama, a kao odraz ekonomsko političkih pritisaka
najvećeg snabdevača Evrope gasom, ruskog Gazproma,
- mogućnosti izolacije “upstream” zemalja od Evrope, a od strane Rusije održavanjem gotovo
monopolističke kontrole gasovoda od Kaspijskog regiona do Evrope. Evropa će teško doći do nafte i gasa
iz ovog regiona, a da prethodno ne napravi dogovor sa Moskvom.
- ozbiljnog problema pada efikasnosti u modernizaciji i izgradnji novih kapaciteta, a zbog visokog
stepena korupcije u ruskom energetskom sektoru, čime se direktno utiče na onemogućavanje definisanja
zajedničke energetske politike EU. Indeks percepcije korupcije u Rusiji 2008.godine iznosio je 2.1 (10.0
najmanja korupcija), čime je Rusija zauzela 147. mesto na svetskoj lestvici. Indeks sklonosti davanja mita
ruskih kompanija u inostranstvu je 5.9, i od posmatranih 30 zemalja, nalazi se na 22 mestu.
-
Tabela 1. Rangiranje odabranih zemalja prema indeksu percepcije koruprcije 2008. godine
Odabrana zemlja Rang (iznos) Odabrana zemlja Rang (iznos)
Estonija 27 (6.6) Ukrajina 134 (2.5)
Letonija 52 (5.0) Rusija 147 (2.1)
Litvanija 58 (4.6) Belorusija 151 (2.0)
Turska 58 (4.6) Azerbedžan 158 (1.9)
Gruzija 67 (39) Kirgistan 166 (1.8)
Bugarska 72 (3.6) Turkmenistan 166 (1.8)
Jermenija 109 (2.9) Uzbekistan 166 (1.8)
Izvor: Transparency International godišnji izveštaj za 2008.g.
62 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka