Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

učinili na uspostavljanju i održavanju kulturnih i duhovnih kontakta, na afirmaciji kulturnih i duhovnih
vrednosti jedne sredine u drugoj i na afirmaciji kulturnih i duhovnih vrednosti vlastite sredine van granica
svoje zemlje. Ali, da paradoks bude potpun, oni, za razliku od intelektualaca „opšte prakse“, veoma retko
dobijaju priliku da u javnoj sferi govore o savremenim rusko-srpskim odnosima, pa čak i o problemima
sa kojima se suočavaju. A, što je posebno važno, podjednako retko mogu računati na sistemsku
institucionalnu podršku svom radu.
Sferu rusko-srpskih kulturnih i duhovnih veza, karakteriše još jedna, specifična pojava. U javnosti se
često mogu čuti krajnje pojednostavljeni stavovi, ispunjeni specifičnom vrstom emotivnog naboja:
da savremene srpsko-ruske kulturne i duhovne veze nisu na nivou tradicionalnih, istorijskih kontakta
i veza dva naroda; da je učenje ruskog jezika, i generalni interes za ruski jezik, među srpskom decom
i roditeljima, u dramatičnom opadanju; da je neophodno učiniti dodatne napore da se dva naroda –
istorijski, sudbinski i duhovno upućena jedna na drugi – detaljnije i sveobuhvatnije „upoznaju“; da je
neophodno da se kulturna dostignuća jedne sredine promovišu u drugoj... Posledično, stiče se utisak
da su međusobni kulturni i duhovni odnosi i razmena gotovo u potpunosti „zamrli“, da su nedovoljni
i neuočljivi, i da je, stoga, neizostavno potrebno učiniti napor da se prošire i prodube veze, kontakti i
neguje međusobno (u)poznavanje...
Površno posmatrano – na nivou dnevne impresije medijskih prostora – zaključak da su međusobne veze,
kontakti i međusobna recepcija prilično slabi i nerazvijeni (u svakom slučaju nedovoljni u odnosu na
bogatu istoriju međusobnih odnosa i saradnje i na visoke domete ruske, odnosno srpske kulture), možda
bi se mogao i razumeti.
No, veoma često nije najjasnije na kakvim osnovama se zasniva ta svedena, isključiva, crno-bela impresija
o nedovoljnosti savremenih srpsko-ruskih kulturnih i duhovnih veza, kontakta, preplitanja i prožimanja.
Da li je reč o nasleđu tradicionalne, emotivne percepcije međusobnih veza i kontakta (oličenim u
rusofilstvu / srbofilstvu – ako se o takvom nečem može govoriti u ruskoj sredini). Da li se radi o osećaju
političke bliskosti, utkanom u kolektivni mentalitet, izgrađivanom tokom 20. veka na veoma različitim i
difuznim osnovama (na, stereotipnog tumačenim, vezama dve države i naroda u vreme Prvog svetskog
rata, odnosno političkoj i ideološkoj bliskosti vladajućih režima u vremenu Hladnog rata). Najzad, da li je
reč o refleksiji savremenih političkih projekcija o saveznicima i neprijateljima, o „nama“ i „njima“, o „istoku“
i „zapadu“, duhovnoj jednovernosti, srodnosti...
Ili je, ipak, reč o realnoj projekciji savremenih mogućnosti, kulturnih potreba i budućeg razvoja u obe
sredine
Navedene dileme su još izraženije, ukoliko se ima u vidu činjenica da i savremeno srpsko, podjednako
koliko i rusko društvo, žive u vremenu opšte političke, privredne, ali i kulturne globalizacije – što dodatno
podvlači dilemu čime je potkrepljen taj emotivni žal, ali i kakvi su stvarni sadržaji i perspektive savremene
srpsko-ruske duhovne i kulturne saradnje.
Pokušajmo, u tom pravcu, da postavimo nekoliko pitanja i ponudimo nekoliko mogućih okvira za
razmišljanje.
Prostor kulture
Ukoliko želimo da se racionalno odnosimo prema stvarnosti u kojoj živimo, da je suštinski razumemo – a
ne da je tumačimo emotivno, ili na nivou svedenih dnevnopolitičkih simbola – ako želimo da problemski
analiziramo i kontekstualizujemo savremene kulturne odnose i veze, percepciju ruske kulture u srpskoj
sredini, i srpske u ruskoj, moramo imati u vidu nekoliko činjenica. Na prvom mestu, neophodno je tačno
razgraničiti šta se sve može podrazumevati pod pojmovima kultura, kulturna saradnja, razmena, percepcija
i sl. Jer upravo od tog određenja umnogome i zavisi generalno razumevanje savremenih srpsko-ruskih
kulturnih odnosa i saradnje.
Da li je reč o generalnoj percepciji kulture, shvaćene (pojednostavljeno rečeno) u diskursu kulture „remekdela“
(elitne kulture). Ili je pak reč o znatno širem diskursu, koji obuhvata i masovnu kulturu, podjednako
koliko i kulturu „remek-dela“. Zatim, da li je reč o kontekstu u kome se kulturni kontakt svodi isključivo
184 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka