Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Gasovod Severni tok<br />
Bilateralnim sporazumom Nemačke i <strong>Rusije</strong> postavljene su osnove izgradnje gasovoda kroz Baltičko<br />
more (od <strong>Rusije</strong> do Nemačke). Poljska i Litvanija su se suprotstavile <strong>na</strong>jglašavajući da Nemačka nema<br />
<strong>na</strong>meru da koordinira svoju strategiju gasovoda unutar Evrope, kao i da takav sporazum može uticati <strong>na</strong><br />
energetsku i bezbedonosnu politiku Baltičkih zemalja i Poljske. Upravo je ovaj dogovor <strong>Rusije</strong> i Nemačke<br />
probudio mnoge sumnje kako u Evropi, tako i u SAD. Posebno su glasni bili oni koji su objašnjavali da<br />
gasovod može omogućiti Gazpromu da zaustavi dotok gasa Poljskoj, kroz koju ide Yamal gasovod do<br />
Nemačke 8 .<br />
Nadalje, izgradnja ovog gasovoda jeste mogućnost i <strong>na</strong>čin da Ruska država, preko kompanije Gazprom,<br />
podeli Evropu, odvajajući, <strong>na</strong> jednoj strani, zemlje koje nisu gasno zavisne (poput Francuske i Velike<br />
Britanije), od onih koje to jesu (Nemačke koja je četvrti <strong>na</strong>jveći potrošač gasa u svetu) i onih koje su<br />
nekada pripadale bivšem sovjetskom bloku.<br />
Optimistički Severni tok jeste samo dopu<strong>na</strong> postojećem gasovodnom sistemu, jer tražnja za gasom ima<br />
uzlazni trend. Novom Energetskom politikom EU, do 2020.godine, projektuje se rast primarne energetske<br />
tražnje za gasom od 27,3-36,6% (u zavisnosti od kretanja ce<strong>na</strong> <strong>na</strong>fte), dok će u isto vreme, proizvodnja<br />
gasa unutar EU pasti od 43-46,8%. Uvoz gasa ostvariće rast od 13,3%, zbog čega će gas<strong>na</strong> uvoz<strong>na</strong> zavisnost<br />
EU-27 u 2020. godini, u odnosu <strong>na</strong> 2005.god. porasti <strong>na</strong> 73,1%.<br />
Ovo je ozbijan i ekonomski i politički rizik, jer su predviđenost i efikasnost tržišta električne energije i<br />
gasa neophodni za dugoročne investicije kako za korisnike, tako i za konkurenciju. Nestabilnost ce<strong>na</strong> bilo<br />
<strong>na</strong>fte / gasa i efekti nestabilnosti direktno se odražavaju <strong>na</strong> ekonomiju EU. Onog momenta kada ce<strong>na</strong><br />
barela <strong>na</strong>fte dostigne 100US$/bbl, energetski račun EU za uvezenu <strong>na</strong>ftu njenih 27 članica je oko 170<br />
mlrd €, a godišnji rast za svakog građani<strong>na</strong> je 350€.<br />
Kontrolisani od strane <strong>Rusije</strong><br />
Nisu kontrolisani od <strong>Rusije</strong><br />
Distributivni drugi<br />
Infrastr oblik ponude<br />
PLANIRANI<br />
U IZGRADNJI<br />
Rusko – Beloruski odnosi<br />
Pored Ukrajine, Belorusija obezbeđuje tranzit ruskog gasa kroz tri rute. Najstarija od njih, izgrađe<strong>na</strong> u<br />
sovjetsko vreme, jeste ruta gasovoda Northern Light Pipeline, kojim se gas pomera ka Ukrajini i ukršta<br />
sa drugim ruskim i centralno azijskim rutama s<strong>na</strong>bdevanja. Najbitniji Yamal Pipeline transportuje gas iz<br />
Zapadnog Sibira ka Poljskoj. Ovo je perspektivan gasovod, imajući u vidu izvore njegovog s<strong>na</strong>bdevanja,<br />
pa ga Gazprom smatra strateškim projektom i planira njegovo proširenje.<br />
8) The Yamal Pipeline dugačak 4196km, spaja <strong>na</strong>ft<strong>na</strong> polja u Zapadnom Isbiru sa Nemačkom. Započet 1992.godine<br />
međudržavnim sporazumima <strong>Rusije</strong>-Belorusije-Poljske. Prvi gas do Nemačke krenuo 1997.godine. Kapacitet gasovoda je 33 mlrd<br />
m3.<br />
66 <strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong>
Change language