Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Sloboda izražavanja u Rusiji
Ruski masovni mediji: Sloboda, cenzura ili samokontrola
Dr Olga Sadovskaja Aleksandrovna 1
Danas, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, postoje dva oprečna viđenja situacije povodom zaštite prava
na slobodno izražavanje u Rusiji i, kao i uvek, jedno je optimistično i zvanično, a drugo pesimistično i
opoziciono.
Prema stanovištu ruske Vlade, ona brižljivo i delotvorno štiti slobodu građana da prime bilo koju
informaciju i štiti medije u njihovom naporu da bilo koje informacije prenesu građanima. Prema izjavi
Ruske delegacije na Trinaestom sastanku o primeni ljudske dimenzije OEBS-a, Ruski mediji su slobodni,
nezavisni i objektivni i, prema tome, nepristrasni u pokrivanju događaja kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Kao podršku takvoj tvrdnji delegacija je pružila statističke podatke, prema kojima postoji 92,850
registrovanih medija u Rusiji. Postojećih 150 televizijskih kanala opslužuje više od tri hiljade privatnih i
svega četiri stotine državnih TV kompanija, što, prema stanovištu Ruske Vlade, govori o visokom stepenu
nezavisnosti u informisanju građana. Osim toga, broj aktivnih Internet korisnika je u stalnom porastu i
vodi smanjivanju interesovanja za štampane medije, od kojih značajan segment delom finansira ruska
Vlada. Sve u svemu, statistike Vlade treba da ubede stranog posmatrača da ništa i niko ne ugrožava
slobodu izražavanja u Rusiji.
Sa druge strane, zastupnici opozicionog stanovišta tvrde da sloboda izražavanja u Rusiji praktično više
ne postoji i da Vlada ima potpunu kontrolu nad svim radio stanicama, TV kanalima i medijskim izdanjima.
Štaviše, nedavno je Vlada počela da napada poslednja uporišta slobode izražavanja kao što su blogovi,
analitički materijali i lični stavovi čitalaca na Internetu. Prema većini predstavnika opozicionih stranaka
i nevladinih organizacija koji rade na ovom polju, sloboda izražavanja je u Rusiji skoro nestala tokom
poslednjih nekoliko godina i situacija se naglo pogoršala od 2000-te godine. Za one koji se bave ovim
pitanjima slučajevi zabrane ili pokušaji zabrane izdavanja novina, koje su izražavale opozicione stavove
su dobro poznati. Na primer, 2002. godine pokušana je zabrana izdavanja jednog od najvećih opozicionih
glasila „Novaya Gazeta“, kada je Mezprombank tužio list tražeći značajnu sumu novca od tog lista. Ipak,
ovaj pokušaj je propao i list je preživeo. U februaru 2003.g. “Noviye Izvestiya” – list koji je izražavao oštru
kritiku vlasti je zabranjen. Često se, kao primer kršenja prava na slobodu izražavanja u Rusiji mogu
navesti slučajevi podizanja optužnica protiv novinara zbog kritičkih publikacija protiv vlasti. Jedan od
njih je čuveni, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, slučaj Stanislava Dmitrijevskog, istoričara, javne ličnosti
i glavnog urednika sada zabranjenog lista “Pravo-zashita”, koji je uslovno osuđen na tri godine zatvora
zbog objavljivanja obraćanja ruskom narodu Ičkerija Zakajeva, potpredsednika Vlade Republike Čečenije,
i obraćanja Evropskom Parlamentu Aslana Mashadova, Predsednika Republike Čečenije. Smatrano je da
ovo objavljivanje izaziva međuetničku mržnju. Suđenje Dmitrijevskom je sprovedeno uz kršenje principa
jednakosti stranaka u procesu, većina dokumenata je bila falsifikovana a skoro niko od svedoka odbrane
nije pozvan, uprkos zahtevima i žalbama od strane advokata odbrane.
Nesumnjivo, ovi upečatljivi primeri kršenja slobode izražavanja novinara i slobode građana da dobiju
informacije su ubedljiviji od suvih statistika vlasti o Internet korisnicima. Ipak, konkretni primeri koji su
izabrani za određenu svrhu neće odraziti celu sliku, i statistike takođe mogu biti upotrebljene i za i protiv.
U principu, sloboda izražavanja nije više termin nejasnog značenja za obične ljude u Rusiji. Većina
građana Rusije veoma dobro zna da je cenzura zabranjena, sloboda medija garantovana, i da je pravo
svake osobe da traži, prima, izražava, stvara i prenosi informacije slobodno na svaki zakonom dozvoljen
1) Dr. Olga Sadovskaja Aleksandrovna je zamenik direktora međuregionalne organizacije “Komitet protiv torture“, sa sedištem u
Nižnjem Novgorodu i stručnjak za pitanja međunarodne zaštite ljudskih prava.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 57