Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Rusija, Srbija i NATO<br />
Srđan Gligorijević 1<br />
Uvod<br />
Srbija je, zvanično, pristupila programu Partnerstvo za mir (i Savetu evroatlantskog partnerstva) 14. decembra<br />
2006. godine, mnogo kasnije od većine država u tranziciji, iz Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.<br />
Na primer, 14 godi<strong>na</strong> kasnije od <strong>Rusije</strong>. Razlozi za odlaganje formalnog uključivanja <strong>Srbije</strong> u institucije<br />
evroatlantskog partnerstva su višestruki: izdržljivost autoritarnog anti-zapadnog režima tokom 90-tih<br />
godi<strong>na</strong> prošlog <strong>veka</strong>, složeno <strong>na</strong>sleđe decenije oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji (uz jasne obaveze<br />
prema Haškom tribu<strong>na</strong>lu), jedinstveno i bolno iskustvo koje je Srbija doživela sa vazdušnom kampanjom<br />
NATO 1999.godine, kao i izvestan nedostatak podrške od strane nekih država članica Severnoatlantske<br />
alijanse. Međutim, temeljnije definisanje dalje pozicije prema ubedljivijem približavanju <strong>Srbije</strong> Alijansi, i<br />
u dogledno vreme članstvu u njoj, van svake sumnje predstavlja jedan od glavnih izazova srpske spoljne<br />
i bezbedonosne politike, <strong>na</strong> početku 21. <strong>veka</strong>.<br />
Pored iscrpljujućeg bombardovanja <strong>Srbije</strong> (i Crne Gore) od strane NATO, u proleće 1999. godine, koji<br />
trenutno predstavlja glavni kamen spoticanja blago<strong>na</strong>klonijeg pristupa <strong>Srbije</strong> prema NATO, sadašnja<br />
nevolj<strong>na</strong> atmosfera u Srbiji, u vezi sa Alijansom, takođe je posledica i pogrešnih ideoloških shvatanja,<br />
emotivnog rasuđivanja, očiglednog nepoz<strong>na</strong>vanja prirode, strukture i transformacije NATO, neshvatanja<br />
savremenih među<strong>na</strong>rodnih odnosa, kao i iracio<strong>na</strong>lnog razmišljanja. Jed<strong>na</strong> od <strong>na</strong>jprisutnijih pogrešnih<br />
predstava, <strong>na</strong>ročito podržava<strong>na</strong> od strane nekih konzervativnih političkih krugova u Srbiji, je da bi s<strong>na</strong>žnija<br />
saradnja sa NATO, i kasnije članstvo u njemu, poremetili odnose <strong>Srbije</strong> sa Rusijom. Osim toga, u Srbiji<br />
postoji preovlađujuća predrasuda da je odnos <strong>Rusije</strong> i NATO oduvek bio u <strong>na</strong>jvećoj meri neprijateljski i,<br />
samim tim, uskraćen za bilo kakav vidljivi oblik saradnje ili vrednijeg dostignuća.<br />
Uprkos mnogim prisutnim poteškoćama, kao i dosadašnjim dvama ozbiljnim zastojima (1999. godine, i<br />
neposredno <strong>na</strong>kon rata u Gruziji 2008. godine), odnosi <strong>Rusije</strong> i NATO razvijali su se u brojnim vidovima,<br />
podstaknuti podudarnim interesima i zajedničkim izazovima. Iako su, <strong>na</strong> nivou visoke politike, z<strong>na</strong>čajne<br />
političke razlike uticale <strong>na</strong> te odnose, saradnju <strong>Rusije</strong> i NATO obeležila su zadivljujuća praktič<strong>na</strong> dostignuća<br />
i pragmatični pristup nizu odbrambenih i bezbednosnih pitanja. Mnoga od tih dostignuća mogla bi da<br />
predstavljaju dobar temelj za promišljanje dalje politike <strong>Srbije</strong> prema NATO, a neki od ustanovljenih i<br />
proverenih oblika saradnje između <strong>Rusije</strong> i NATO mogli bi da posluže kao uzori i smernice za delotvornije<br />
povezivanje <strong>Srbije</strong> sa Severnoatlantskom alijansom.<br />
Rusija i NATO: pragmatičan odnos<br />
Rusija je razvijala svoje odnose sa NATO, od 1991. godine. Skoro deceniju <strong>na</strong>kon osamostaljenja Ruske<br />
Federacije, pitanja veza<strong>na</strong> za NATO bila su u samom središtu pažnje ruske spoljne politike. 2 Svoj da<strong>na</strong>šnji<br />
stav prema NATO, Rusija je ukratko iznela u nedavno objavljenom Spoljnopolitičkom konceptu (u julu<br />
2008. godine). U njemu je <strong>na</strong>vede<strong>na</strong> jas<strong>na</strong> tvrdnja da “sa stanovišta realne procene uloge NATO, Rusija<br />
smatra važnim obezbeđivanje progresivnog razvoja međusobnog delovanja u okviru Saveta Rusija-NATO<br />
u interesu obezbeđivanja predvidljivosti i stabilnosti u evroatlantskom regionu”. 3<br />
1) Mr Srđan Gligorijević je Direktor a<strong>na</strong>litike <strong>ISAC</strong> fonda<br />
2) Dmitri Trenin, NATO and Russia: Sobering thoughts and practical suggestions, in NATO Review, Summer 2007, NATO HQ,<br />
dostupno <strong>na</strong>: http://www.<strong>na</strong>to.int/docu/review/2007/issue2/english/art1.html<br />
3) The Foreign Policy Concept of the Russian Federation, President of Russia, Official Web Portal, dostupno <strong>na</strong>: http://www.<br />
kremlin.ru/eng/text/docs/2008/07/204750.shtml<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 95
Change language