Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Trebalo bi spomenuti da je Rusija razvila novu energetsku strategiju. Stara energetska strategija bila
je apsolutno netačna, i u stvarnosti mnoga predviđanja i projekcije u toj strategiji bila su apsolutno
besmislena. Napokon, to je promenjeno najviše aktivnošću akademskih institucija, ali i uz pomoć
Gazproma i velikih naftnih kompanija. Napravili su strategiju za sledećih 20-30 godina, koja čeka na
potvrdu Vlade Ruske federacije. (…). Prema ovom dokumentu potražnja za naftom će do 2030. opasti
za 6,4%, ali će udeo u snabdevanju Evrope opasti još više, dok će u pravcu istoka rasti. Dakle, po ovoj
projekciji, ruske zalihe goriva će neizbežno postati orijentisane ka regionu Azija – Pacifik, u koji ulaze
Kina, Južna Koreja, Japan i druge zemlje. Ovo je ruska verzija diversifikacije, i ona će se desiti.. Izvoz gasa
u Aziju - Pacifik će biti oko 20% ukupnog izvoza, dok je u ovom trenutku neznatan. (...) Investicije koje ova
strategija predviđa iznose manje-više 2000 milijardi dolara u energetskom sektoru. Ova suma je prilično
velika za 20 godina investiranja. Oko 600 milijardi dolara bi se uložilo i u gasnu i u naftnu industriju, dok bi
se do 800 milijardi dolara uložilo u sektor električne energije. Takođe, izvoz gasa bi trebalo da se poveća za
45-53%, a ukupni izvoz gasa za 350-370 milijardi kubnog metra. Kao što je već istaknuto, 20% izvoza biće
namenjeno regionu Azija - Pacifik. Tečni prirodni gas predstavljaće oko 14-15% ukupnog izvoza gasa. (...)
Planovi su, dakle, prilično veliki i oni uključuju trećinu tržišta za 30 godina. (...)
Postoje i pozitivne vesti, a to je da je Gazprom početkom oktobra objavio da je u trećem kvartalu nivo
prodatog gasa na evropskom tržištu dostigao nivo od pre krize – 1,35 milijardi kubnog metra svakog dana.
U svakom slučaju ova kompanija neće uspeti da ispuni svoje prethodne planove. Ukupna proizvodnja
Gazproma će biti možda za 40-45 milijardi kubnog metra manja nego u 2008. godini, dakle, negde oko
490 milijardi m 3 . A sledeće godine će biti oko 540 milijardi m 3 .
(…)
Treba istaći jednu činjenicu koja se tiče međunarodne trgovine. Situacija u bivšoj Jugoslaviji me veoma
podseća na situaciju u bivšem SSSR-u. U poslednje vreme Rusija ponovo pokušava da uspostavi sve one
pokidane veze sa svojim susednim državama koje su nekad bile članice SSSR-a. Poslednji primer toga je
obnavljanje rusko-turkmenistanskih veza – stari gasovod koji je bio uništen sada je popravljen. Možda će
i trgovinske veze ponovo biti uspostavljene, a možda i ne. (…)
Kada govorimo o integraciji, ne mogu se složiti da je međunarodno prisustvo uvek pozitivno. Na
primer, tokom pripremanja Beloveškog ugovora, kojim je utvrđen način dezintegracije SSSR-a, jedno od
glavnih pitanja je bilo pravo vlasništva nad ukrajinskim gasnim sistemom. Dogovoreno je da će se ovo
pitanje raspraviti sledeće godine, sa naznakama da će svi sovjetski sistemi za transport gasa, uključujući
i ukrajinski, preći pod rusko vlasništvo. Ovaj problem je i dalje aktuelan, a uticaj Brisela na njega nije
veoma pozitivan. Ukrajinski sistem za transport gasa je postao neka vrsta političkog džokera. Za mene
je potpuno negativna odluka EU od prošle godine da ponudi Ukrajini rekonstrukciju njenog gasnog
sistema bez Rusije. To je, pre svega, tehnička stvar a ne politička. Gazprom se nikad neće složiti da prodaje
gas na rusko-ukrajinskoj granici.
176 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka