Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Mehanizam razrade spoljnopolitičkih odlukа
U suštini, donošenje spoljnopolitičkih odluka ograničeno je na predsednika i premijera. Uloga Ministarstva
spoljnih poslova je relativno mala. Taj posao je na Upravi spoljne politike administracije predsednika i
njenom povereniku Sergeju Prihodko-u. U leto 2008.god., pojavila su se očekivanja da će takav centar
da se pojavi i u Vladi, koji bi vodio Jurij Ušakov, ali on nije pokazao veliku aktivnost. Uloga pomenutih
struktura svodi se na pripremu projekata koje predsednik ili premijer mogu da prihvate ili odbiju. Osim
toga, svoje spoljnopolitičke projekte mogu da predlažu i druge strukture (npr. Gazprom).
U pogledu raspodele funkcija između Putina i Medvedeva, tu situacija nije sasvim jasna. Postoji tačka
gledišta koja identifikuje meke korake u spoljnoj politici sa Medvedevom, a tvrde sa Putinom. Predsedniku
i premijeru delimično je koristan taj stereotip, mada njegova tačnost izaziva sumnju, bez obzira na to što
je očigledno da je Medvedevu potrebna podrška međunarodnih partnera Rusije (pre svega Zapadnih). S
velikom uslovnošću može se reći da Putin češće učestvuje u donošenju odluka koja se tiču međunarodne
energetske saradnje kao i politike Rusije u većini zemalja Zajednice nezavisnih država. Sam Medvedev
više se bavi odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, zapadnoevropskim državama i učestvuje u
formatima G8 i G20.
Uzimajući u obzir da ruski ustav nedovoljno jasno razgraničava funkcije (formalno to je sfera uticaja
predsednika, mada postoje široke mogućnosti za manevar), može se očekivati da će se nejasnost ovde
održati. Sve u svemu, pobeda Baraka Obame na izborima za predsednika Sjedinjenih Država okreće ruske
vlasti ka ponovnom uspostavljanju odnosa sa Zapadom. Međutim, taj proces će se menjati s periodičnim
bljescima patriotske aktivnosti (u tom smislu i na Balkanu), a takođe i „energetskim ratovima“ (mada se
značaj energetike za sada verovatno smanjuje). Pri tom, treba imati u vidu da ruska politička elita ima
velike probleme prilikom razrade dugoročne spoljnopolitičke strategije. Često dejstva na međunarodnoj
areni nose verovatnije propagandni karakter (mobilizacija sopstvenih građana na borbu s Ukrajinom
i Estonijom, demonstracija nesaglasnosti sa Zapadom u vezi sa pitanjem Kosova), koji ne samo da ne
donose osetljive koristi već i otažavaju realizaciju drugih međunarodnih projekata. Na primer, žestoka
kritika vlasti Estonije u vezi sa spomenikom Sovjestkom vojniku je isprovocirala Taljin da podigne ekološke
proteste u vezi sa građenjem Severno evropskog gasovoda, i napravila pretnju realizaciji ovog krajnje
važnog projekta za Rusku Federaciju.
Javno mnjenje
Ekonomska kriza postala je ozbiljni izazov kako za odnose između uticajnih grupa, tako i za razradu
ekonomske politike, ali i stanje javnog mnjenja. Kriza može, bez sumnje, izazvati ozbiljne političke
promene, ali takvih promena, do sada, nije bilo. Međutim, nije bilo ni ozbiljnih promena u javnom životu.
Ni jedna opoziciona snaga, Komunistička partija Ruske Federacije, Liberalno Demokratska partija Rusije,
Pravedna Rusija, Pravoe Delo ili Solidarnost nije napravili ozbiljne pokušaje da iskoristi smanjenu podršku
koju ima vlast kod građana, radi rasta sopstvene popularnosti. Velike akcije protesta u Vladivostoku,
Blagovešensku i Krasnojarsku imale su stihijski karakter i nisu bile organizovane od strane neke partije.
Na prošlim izborima,1. marta, u devet regionalnih parlamenata prvo mesto zauzela je Jedinstvena Rusija
(mada su na izborima za gradonačelnike nekih gradova pobedili opozicioni kandidati).
Podaci socioloških istraživanja o podršci vlastima u uslovima ekonomske krize u nekoj meri se razlikuju.
Po podacima fonda Javno mnjenje, početkom marta, Medvedevu je verovalo 52% intervjuisanih (pre
nekog vremena taj pokazatelj bi bio viši i činio bi 56%, ali u svakom slučaju je veći od nivoa podrške
Medvedevu u momentu predsedničkih izbora – 45%). Nivo poverenja Putinu je stabilan i nalazi se na
nivou 65 – 70%. Ostaje nizak nivo podrške opozicionim partijama. Za Jedinstvenu Rusiju, po podacima
fonda Javno mnjenje, spremno je da glasa 53%, za Komuniste 9%, za Pravednu Rusiju ,sa predsednikom
Gornjeg doma parlamenta Sergejem Mironovim na čelu, 5%, nivo podrške liberalnim Jabloka i Pravoe
Delo je 1%.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 53