Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

More documents

Recommendations

Info

i ekonomski potencijal, što je veoma bitno u svetlu intenzivnog dijaloga o pridruživanju Srbije EU. Rusija, će sa svoje strane, dobiti proizvodne kapacitete u jednoj od evropskih zemalja i ojačaće svoje ekonomsko prisustvo u strateškom regionu Evrope. 166 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka
Energetska bezbednost zemalja Jugoistočne Evrope u svetlu ruske energetske politike Dr Zorana Z. Mihajlović Milanović 1 „Kako danas stoje stvari, ako ne promenimo svoj energetski sistem na radikalan način u narednih deset godina, ’točkovi će otpasti’“. IEA, Fath Birol Chief Economist, 2008 Energetska bezbednost, privredni razvoj i efikasnost zaštite životne sredine već dugo su osnovni i uzajamno povezani ciljevi zbog kojih danas nijedna nacionalna ekonomija ne može konstatovati da je „energetski bezbedna“. Ono što se može zaključiti jeste bipolarnost – jedni imaju puteve dolaska do energije uz sve višu i teško održivu političku cenu, a drugi ogromne zalihe energetskih resursa pomoću kojih žele da diktiraju budući globalni razvoj. U cilju obezbeđenja energije za naftne i gasne kompanije, gasovodne i naftovodne infrastrukture, proizvođače, distributere i druge u energetskom biznisu, otvaraju se nove mogućnosti, ali i novi i visoki rizici. Ipak, ni posle više od 30 godina od prve energetske krize nije rešena najvažnija jednačina globalnog sveta – obezbeđenje dovoljnih količina energije, na ekonomski, energetski i ekološki prihvatljiv način! Pored legende da se nakon devet meseci od najvećeg „blackouta“ (prekida u napajanju strujom) u New Yorku (1977), broj novorođenih povećao za 35%, sve drugo daleko je od romantičnog. Opljačkane radnje, odžepareni građani... i procenjena šteta na oko trista miliona dolara, ali i prvi put jasno prepoznatljiv strah od nedostupnosti i nedovoljnosti energije. Strah postoji i danas. I te davne 1977. i 2009. godine, nakon druge gasne krize, jasno je da je energija uslov održivosti modernog društva. Energetske krize i ratovi nisu iza nas. Oni traju i direktno utiču na energetsku i nacionalnu bezbednost putem smanjenja energetske efikasnosti, niže ponude, rasta cena i duboke geopolitičke tenzije. U energetskim krizama i ratovima nema pobednika - svi su gubitnici. Smanjenje proizvodnje u zemljama potrošačima (koje utiče na povećanje njihove uvozne zavisnosti), nedostatak investicije u energetsku infrastrukturu 2 , političke nesigurnosti i sukobi direktno utiču na nivo energetske bezbednosti regiona i sveta 3 , smanjenje intenzivnosti i usporenost u realizaciji energetskih politika regiona. Primera radi, rešenje za EU u vezi sa njenom gasnom sigurnošću je poznato, i tiče se potrebe za diverzifikacijom (koja je više u domenu priče, nego realnosti), ali i saradnje EU radi definisanja i realizacije jedinstvene energetske politike. Jasno je da bez jedinstvene politike, nema i neće biti sigurnosti snabdevanja, a danas se živi u konstantnoj energetskoj krizi. To što su prva i druga gasna kriza obeležene početnim danima 2006. i 2009, godine ne znači da su toliko i trajale. Trajale su i pre toga, a traju i danas. Jasno je da nije moguće ostvariti razvoj ukoliko se ponuda i tražnja energije ne susretnu, pa mišljenje da su zemlje imaoci energetskih resursa u boljoj poziciji ne odgovara realnosti. Hoće li Rusija, na primer, imati koristi ili štete od toga što će zatvoriti gas Evropi 4 Može li sa sobom poneti milijardama vredne i 1) Doc Dr Zorana Mihajlović – Milanović je Savetnik za pitanja energetike i energetske bezbednosti ISAC Fonda i predavač na Univerzitetu “Megatrend” 2) Procene Međunarodne agencije za energetiku (IEA) su da postoji potreba za ulaganjem oko dvadeset triliona dolarado 2025. godine u energetsku infrastrukturu. 3) Rat u Iraku (zbog kojeg će decenije biti potrebne da se proizvodnja vrati na predratni nivo), sukobi u Ekvatorijalnoj Africi, duboko poremećeni odnosi snabdevača-proizvođača i potrošača, političkim interesima vođeno smanjenje/povećanje dotoka energetskih sirovina poput nafte i gasa. 4) Samo u toku trajanja druge gasne krize Gazprom je dnevno gubio dvesta miliona američkih dolara. Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 167
Page 1 and 2:
Odnosi Rusije i Srbije na početku
Page 3 and 4:
Sadržaj Žarko N. Petrović Odnosi
Page 5 and 6:
Odnosi između Srbije i Rusije: tro
Page 7 and 8:
Taj uticaj je porastao u Srbiji i z
Page 9 and 10:
Istorijski i politički aspekti odn
Page 11 and 12:
Dve Rusije: o dva dominantna diskur
Page 13 and 14:
slučaju - znači da dominacija dva
Page 15 and 16:
Istorijski okvir rusko-srpskih odno
Page 17 and 18:
politiku 26 , a na da se usklađuju
Page 19 and 20:
Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja
Page 21 and 22:
svaki put je prava Srba na autonomi
Page 23 and 24:
lokalne medije u zemljama Zapadnog
Page 25 and 26:
Rusko-srpsko strateško partnerstvo
Page 27 and 28:
Prilikom posete ministra spoljnih p
Page 29 and 30:
Ipak, Rusija je zadržala kancelari
Page 31 and 32:
Kada su propali svi pokušaji gruzi
Page 33 and 34:
ezbednosti u Evropi. 44 Samim tim,
Page 35 and 36:
toga, Lavrov je spomenuo i neophodn
Page 37 and 38:
Nesmetana realizacija strateških e
Page 39 and 40:
partnerstvo sa Rusijom. Teško je n
Page 41 and 42:
Nekoliko pogleda na savremenu Rusij
Page 43 and 44:
Ekonomska kriza u Rusiji i njeni ef
Page 45 and 46:
svi rade u dogovoru jedni sa drugim
Page 47 and 48:
političkih elita koji su isplivava
Page 49 and 50:
Vlast u Rusiji: Sistem donošenja o
Page 51 and 52:
postoji oštra borba (posebno oko l
Page 53 and 54:
Mehanizam razrade spoljnopolitički
Page 55 and 56:
u zemljama bivšeg SSSR-a , izaziva
Page 57 and 58:
Sloboda izražavanja u Rusiji Ruski
Page 59 and 60:
da Vlada nije zainteresovana da št
Page 61 and 62:
Energetsko ekonomski odnosi Rusije,
Page 63 and 64:
Već duže vreme postoji jasna volj
Page 65 and 66:
Odnosi Rusije i Ukrajine aktuelni s
Page 67 and 68:
Značaj Belorusije ogleda se u efik
Page 69 and 70:
zajedničkog regulatornog okvira,
Page 71 and 72:
Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 73 and 74:
nema ni status potencijalnog kandid
Page 75 and 76:
Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 77 and 78:
poziciji, te da smatra da njena ulo
Page 79 and 80:
je u tome što je Rusija za vreme J
Page 81 and 82:
Bezbednosni okvir u Evroaziji Odnos
Page 83 and 84:
Rusija i Zapad: Revizionizam ili st
Page 85 and 86:
Slika 1: Udeo SAD-a u spoljnoj trgo
Page 87 and 88:
cilj mora, po mom mišljenju, da bu
Page 89 and 90:
Postavljanje agende Ruski pogledi n
Page 91 and 92:
(CSTO), ekonomijama kroz razvoj Evr
Page 93 and 94:
od strane Zapada odslikavalo duple
Page 95 and 96:
Rusija, Srbija i NATO Srđan Gligor
Page 97 and 98:
telefonska linija između kancelari
Page 99 and 100:
Odnosi Rusija-NATO: Neke pouke za S
Page 101 and 102:
Ruska vizija bezbednosti u Evropi i
Page 103 and 104:
Osvrt na ruske bezbednosne nedoumic
Page 105 and 106:
Istovremeno, najavljeno resetovanje
Page 107 and 108:
potpisnica; i (3) vanrednu konferen
Page 109 and 110:
dimenzije. 38 Budućnost inicijativ
Page 111 and 112:
tome da nema govora o mogućnosti v
Page 113 and 114:
Govor ministra Jeremića u Atini ko
Page 115 and 116: Uloga Rusije u obezbeđivanju održ
Page 117 and 118: Perspektive saradnje između Jugois
Page 119 and 120: pažnja izaziva nedoumice. Sasvim j
Page 121 and 122: Moskve i Teherana dobija i praktič
Page 123 and 124: stanje i slaćemo ga na svetska tr
Page 125 and 126: Nulta opcija u virtuelnoj trci gaso
Page 127 and 128: tok, kojim se njegov kapacitet pove
Page 129 and 130: Sasvim je moguće da bi Rusija izbe
Page 131 and 132: Procena posvećenosti Rusije izgrad
Page 133 and 134: u ubeđivanju Beograda. Ustvari, su
Page 135 and 136: Karta 1 - Infrastruktura izvoza gas
Page 137 and 138: nego sama industrija. Kada je Gazpr
Page 139 and 140: Ruski energetski interesi u Jugoist
Page 141 and 142: U glavnom gradu Crne Gore, Podgoric
Page 143 and 144: MOL-u i tako ušli u vlasničku str
Page 145 and 146: Južni tok Izvor: Izvor: Gazprom Za
Page 147 and 148: Ruska energetska politika i Balkan
Page 149 and 150: kupca. 15 Tome su suprotstavljene o
Page 151 and 152: poseduje značajnu polugu uticaja p
Page 153 and 154: Srpski energetski sektor - stanje i
Page 155 and 156: slučajevima kada je ugrožena stab
Page 157 and 158: Kritične tačke energetskog sektor
Page 159 and 160: 3. Dobijanjem statusa preduzeća ko
Page 161 and 162: arel nafte, niti litar evro dizela,
Page 163 and 164: Energetski sporazum Srbije i Rusije
Page 165: pokazuju i Austrija, Bosna i Herceg
Page 169 and 170: sporazumi o izgradnji velikih infra
Page 171 and 172: partnerstva ovih zemalja i EU, ulag
Page 173 and 174: Tabela 6. Gasni sektor regiona Trž
Page 175 and 176: Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 177 and 178: Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 179 and 180: geopolitika uticajna na odluke u Ru
Page 181 and 182: Saradnja u oblasti kulture i religi
Page 183 and 184: U senci gasa i politike: kulturni i
Page 185 and 186: na percepciju elitne kulture, ili j
Page 187 and 188: imali nikakve, ni približne predst
Page 189 and 190: U sličnom kontekstu može se, sa d
Page 191 and 192: No, kada je reč o generalnoj perce
Page 193 and 194: Ruski/sovjetski kulturni uticaj u S
Page 195 and 196: Krajem XX i početkom XXI veka rusk
Page 197 and 198: Tokom poslednje decenije XX veka (1
Page 199 and 200: Tabela 6: Teologija, mistika, konze
Page 201 and 202: Zaključak Ruski/sovjetski kulturni
show all

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund