Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda
posvećenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine
Dr. Igor Tomberg 1
(...) Sledeće izlaganje pružiće jednu širu perspektivu na situaciju sa gasom u Rusiji. (...) Situacija u vezi
sa trgovinom gasom nije optimistična, a taj zaključak se temelji na nekoliko sledećih činjenica. Položaj
Gazproma u Evropi, iako se poboljšava, u ovom momentu uopšte nije zavidan. Ruski planovi za
trgovinu gasom koji datiraju s početka 2008. godine, u vreme pre krize bili su postavljeni veoma visoko,
sa predviđenim visokim obimom trgovine. To je bio ruski odgovor na sumnje Evropljana da je Rusija
sposobna da isporuči dovoljne količine gasa evropskom tržištu. Ali od prošlog septembra situacija se
potpuno preokrenula. Potražnja za ruskim gasom je dramatično opala, u prvoj polovini godine čak za
40-45%. U to vreme, zemlje članice Evropske unije (dalje u tekstu EU) su se u potpunosti oslonile na svoja
skladišta gasa koja su skoro ispraznila. (...) U ovom trenutku situacija se značajno popravila pošto se ta ista
skladišta sada moraju napuniti. Sledeći problem su uzmi ili plati ugovori. Za rusku stranu, najinteresantnija
je svakako sigurnost potražnje. A ova sigurnost je u Evropi prilično labava imajući u vidu ogromne
investicije Gazproma, kao što su gasna polja u Jamalu, veliki gasovodi unutar i izvan zemlje.
Gasovodi Severni tok i Južni tok su veoma skupi projekti. Bez sigurnosti potražnje, pitanje je da li je bolje
sačuvati taj novac i sačekati. U tom smislu, treba uputiti na rusku energetsku strategiju do 2030. godine
- planovi za izvoz gasa sada su mnogo skromniji i rezervisaniji. Gazprom i država su početkom 2009.
godine analizirali situaciju, izmenili planove i usporili dotadašnji tempo.
Osnovno pitanje je gasovod Južni tok, budući da suma od 25 milijardi dolara, u ovom trenutku, predstavlja
popriličan novac za Gazprom. Ruska poslovica kaže, sedam puta meri i jedanput seci. Treba biti siguran da
će Gazprom više od sedam puta izmeriti, što je i razlog za pesimizam oko izgradnje Južnog toka u sledećem
periodu. Možda kasnije, ukoliko bi to i dalje bilo politički opravdano i vezano sa ruskim interesima u
regionu. Možda će gasovod biti konstruisan u nešto drugačijoj formi. (...) Političko takmičenje između
Nabuka i Južnog toka nije veoma racionalno. Postoji prostor za ostvarivanje kombinacije ova dva projekta.
(...) Nabuko je planiran kao takozvani kolektivni gasovod: 5 milijardi kubnog metra gasa bi dolazilo iz
Azerbejdžana, 5 milijardi kubnog metra iz Iraka, nešto gasa iz Irana itd. Pitanje je zašto se ne bi uzeo ruski
gas Gazprom nije bio u pravu kada je odbio ovu mogućnost. (…)
Kapacitet gasovoda Plavi tok I i II je negde oko 25 do 30 milijardi kubnih metara, što predstavlja priličnu
količinu. Turska sama za sebe sigurno ne može da prihvati toliku količinu gasa, pa je plan bio da se deo
isporuči u Siriju, Jordan i Izrael. Ali totalni kapacitet ovog tržišta je oko 5-6 milijardi kubnog metra gasa.
Pitanje je gde će da ide ostatak gasa Ovo daje povoda za sumnju da je predviđeno da se Plavi tok II i
Nabuko na neki način spoje. Veoma interesantna politička odluka za oba regiona. (…) Na taj način bi
bio rešen problem Irana, pošto pri ruskoj gasnoj strategiji iranski gas treba da se šalje na istok. Rusiji i
Gazpromu ne treba iranski gas u Evropi, pošto bi to oštetilo tržište.
Trenutna situacija na gasnom tržištu je veoma čudna. Gasni ugovori su sklopljeni na dug period, a nivo
cena varira od slučaja do slučaja, što uglavnom iznosi oko 300 dolara (za 1000 m 3) (….). I tu je problem sa
uzmi ili plati ugovorima. Na prvom mestu Turska, a zatim i neki drugi veliki Gazpromovi kupci pokušavaju
da poreknu ili čak izbegnu ovaj princip – ali bez istog principa Gazprom ne bi bio u prilici da snabdeva ove
zemlje sa dovoljno gasa. Tu se stvorila jedna interesantna situacija. Rusija ne uzima gas iz Turkmenistana
– a i ona treba da uzme ili da plati, što je Gazprom odbio. (…) A zašto bismo onda uzeli novac od Zapadne
Evrope ili od Turske
1) Dr Igor Tomberg je Stariji savetnik – istraživač pri Centru za istraživanje energetike, Instituta svetske ekonomije i međunarodnih
odnosa Ruske akademije nauka i profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO)
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 175