Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Staljinu i njegovom dobu, da li ga treba okriviti zbog njegovih dela ili ga treba veličati kao pobedničkog
i slavnog vođu SSSR-a.
O vrednostima Rusije i Zapada
(o vrednosnim razlikama Rusije i Zapada, o postojanju ruske meke moći)
Pitanje ko su pobednici a ko gubitnici Hladnog rata i dalje je otvoreno. U početku se nametalo shvatanje
da je SSSR izgubio, i to u ideološkom smislu – te bi stoga Rusija mogla da posmatra sebe ne kao gubitnika
već možda i kao pobednika. Međutim, tokom vremena se pod udruženim uticajem Zapada i ruske političke
elite nametnulo mišljenje da je Rusija u stvari izgubila u Hladnom ratu, te da bi zato trebalo da se ponaša
na drugačiji način. Ovakav stav je postao veoma raširen i čak i danas se može čuti u diskusijama. Postoje
mnogi slučajevi u skorašnjoj istoriji da su ruske vlasti optuživale Zapad za licemeran odnos. Najočigledniji
je primer Kosova, ali postoji još mnogo drugih. Bile su organizovane mnoge debate da li Rusi dele iste
vrednosti sa ostalim Evropljanima, ili su od njih različiti zbog misteriozne „ruske duše“. Potrebno je istaći
da postoji mnogo socioloških istraživanja koja pokazuju da su suštinske vrednosti iste. Čak, na primer,
u nekim vrednosnim određenjima Poljska je mnogo različitija od Zapadne Evrope nego Rusija. Jedina
prava razlika (između Rusije i Evrope) tiče se vrednosnog određenja prema ulozi pojedinca i ulozi države.
U ruskoj tradiciji, država znači mnogo više od pojedinca, i to je razlog na osnovu kojeg se ruske vrednosti
mogu smatrati različitim od evropskih. Dakle tu postoji percepcija o tome šta predstavlja država, a koja
je zasnovana na većinskom stavu ruskih građana, i koja se veoma razlikuje od evropske percepcije. To je
posledica ruske istorije i ne može biti promenjeno za kratak vremenski period. No, ono se ipak polako
menja i možemo da primetimo da je mlada generacija u Rusiji potpuno identična mladoj generaciji svuda
na svetu (...).
Prethodno navedeno nas dovodi do značenja meke moći. Odnosno, zašto je Rusija toliko neefikasna u
upotrebi meke moći Izgleda da postoji puno objašnjenja, a jedno od njih je da meka moć daje rezultate
tek posle dužeg perioda primene. Ona dakle zahteva strateško promišljanje, određenu stabilnost političkih
elita i njihovu sposobnost da stvore strategiju delovanja. Sve donedavno u Rusiji nije postojala mogućnost
za strateško razmišljanje, pre svega zbog komplikovanog političkog razvoja. U ruskim strukturama vlasti
tokom 90-ih niko ne može da razmišlja o interesima koji prevazilaze okvire bliske budućnosti, pre svega
zato što su se borili za svoje trenutne, kao i interese u bliskoj budućnosti. To je razlog zašto je Rusija
veoma loš igrač kada je reč o mekoj moći. Donekle bi se moglo objasniti činjenicom da Rusija nikad nije
bila dovoljno umešna da investira u instrumente meke moći, mada se neki od njih mogu nazreti za vreme
Staljina. Kasnije, on se potpuno oslonio na tvrdu moć, najviše zbog toga što ova vrsta moći daje rezultate
u kratkom vremenskom roku. Dakle, ako razmišljate strateški i ako investirate u budućnost, onda ste
sposobni za razvijanje meke moći. A ako ne, onda ne postoje načini da je stvorite. Odnedavno, izgleda da
se neki elementi meke moći ponovo pojavljuju, i iako ne izgleda da mogu da učine neku razliku nasuprot
tvrdoj moći, siguran sam da će biti mnogo više razvijeni u budućnosti, te da će ruska politika i samim tim
postati više sofisticirana.
Druga tema: Rusija na Balkanu. Srbija i ruski interesi na Balkanu.
(O jedinstvenoj politici Rusije ka Srbiji i/ili o fazama te politike od 1992. godine do danas, o ruskom
predlogu novog ugovora o bezbednosti u Evropi)
Spoljna politika je jedna od retkih oblasti gde je nacionalni konsenzus praktično očigledan, i to je lako
primetiti ukoliko pogledamo na rejtinge različitih poteza Vladimira Putina tokom drugog predsedničkog
mandata. Postoji jedan očigledan kontinuitet Jeljcinove i Putinove spoljne politike (...), i najveća razlika
78 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka