Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Ekonomska kriza u Rusiji i
njeni efekti na unutrašnju i spoljnu politiku
Nikolaj Petrov 1
Politička dimenzija krize
Ekonomska kriza koju Rusija sada preživljava ima dvojaku prirodu. Ona je globalna ali i domaća ekonomska
kriza, kojoj je katalizator bila ona globalna. Model ruskog ekonomskog razvoja, zasnovan na izvlačenju
prirodnih resursa, približava se logičnom kraju. Nesposobnost Rusije da održi brzi rast ekonomije samo
je pitanje vremena.
Iako politička kriza i reformisanje ruskog političkog sistema, kao posledica te krize, izgledaju neizbežnim,
masovni socijalni nemiri verovatno nisu ono što će do toga dovesti. Prema sociolozima, potrebno je oko
godinu dana da se gubitak posla i nemogućnost da se zadrži ustaljeni način življenja pretvori u politički
protest. Sistemska margina sigurnosti, usled ovog faktora, prenosi se daleko iza 2009.god., s obzirom na
postojeće ogromne finansijske rezerve koje mogu da obezbede određene socijalne garantije.
Najveća pretnja stabilnosti povezana je, pre svega, sa ekstremno neefikasnim menadžmentom koji može
da izazove lokalni kolaps i nemogućnost da spreči ekspanziju lokalne krize na nivo države; osim toga, i sa
intenziviranjem borbi klanova elite u situaciji kada se resursi smanjuju i kada slabi sposobnost da osoba
na vrhu drži elite pod kontrolom. Prema tome, najverovatniji scenario je pojava političke krize ne direktno
iz ekonomske, već iz borbi elita i krize menadžmenta.
U uslovima ekonomske krize koja se produbljuje, neizbežno je da će se broj javnih konflikata u regionima
povećavati. Pravo pitanje jeste pitanje njihovog dometa, gde oni mogu da budu ograničeni, tj.
lokalizovani. U neposrednoj prošlosti, Kremlj je dao prednost poslušnim funkcionerima koji su popunili
pozicije gubernatora, zanemarujući kandidate sa dokazanim sposobnostima za vođstvo. Ako bi sutra
ovi gubernatori morali da se obrate ljutoj gomili koja se protivi vlastima, većina njih ne bi bila dorasla
tom izazovu. Postoje ljudi koji bi mogli da se nose sa ovom turbulentnom situacijom. Većina njih jesu
iskusni političari iz Jeljcinove ere, koji su preživeli demonstracije i proteste kasnih 1980-tih i ranih 1990-
tih. Međutim, danas, njihov broj ne prelazi desetinu.
Kriza čini slabosti političkih i menadžerskih sistema vidljivijim i suštinskim , i povećava cenu greške.
Osnove previše upravljane demokratije
Previše upravljana demokratija (PUD), koja je bila sagrađena u Putinovoj Rusiji, jeste kompleksni
ešalonski sistem, koji omogućava vlastima da eliminišu javnu kontrolu i izbegnu javnu odgovornost, u
isto vreme čuvajući privid poštovanja demokratskih procedura. Postoje tri nivoa kontrole u sistemu PUD
koji uključuju upravljanje akterima, institucijama i pravilima igre. Osnovni elementi Putinovog PUD su:
(1) snažan predsednički sistem upravljanja, na uštrb svih drugih institucija i aktera, uključujući oba doma
Parlamenta, sudstvo kao i poslovne i regionalne elite; (2) državna kontrola medija, koja se koristi da utvrdi
javno mnjenje kroz dozirane i flitrirane poruke; (3) kontrolisane izbore koji više ne služe kao mehanizam
u kojem učešće uzima javnost, već služe da bi se odluke koje elite donose legitimisale;
Oslabljene institucije ne mogu više da ispune svoju ulogu u okviru sistema. Njih postepeno zamenjuju
„substituti“ koji su potpuno kontrolisani od strane predsednika i nemaju nezavistan izvor legitimizacije.
1) Nikolaj Petrov je Stariji konsultant i istraživač u Moskovskom centru Karnegi, gde je i član Naučnog saveta.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 43