Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Slika 1: Udeo SAD-a u spoljnoj trgovini <strong>Rusije</strong>, 1995 – 2007.g. u %<br />
Izraču<strong>na</strong>to <strong>na</strong> osnovu podataka Ruske državne agencije za statistiku: http://www.gks.ru (23.11.2008.)<br />
Istovremeno u Moskvi se pojačavao strah oko razgovora o proširenju NATO-a <strong>na</strong> post – sovjetski prostor,<br />
a <strong>na</strong>ročito oko odobravanja akcionog pla<strong>na</strong> za prijem Ukrajine i Gruzije u članstvo u NATO – MAP<br />
(Membership Action Plan). Moskva se oštro protivila predviđenom razmeštanju protivraketne odbrane<br />
SAD-a u Evropi i insistirala je da se bilo kakva protivraket<strong>na</strong> odbra<strong>na</strong> vrši ili u vidu zajedničkog poduhvata<br />
sa Rusijom, ili da se uopšte ne vrši. Kasnije u 2007.g., Moskva je suspendovala CFE sve dok NATO države<br />
ne ratifikuju adaptirani Sporazum iz 1999.g. i garantuju da će mu članice Alijanse koji još nisu potpisnice<br />
CFE-a (<strong>na</strong>ročito baltičke zemlje), pristupiti. Ukazujući <strong>na</strong> planove SAD-a oko otvaranja baza u Bugarskoj i<br />
Rumuniji, Moskva je težila ka ponovnom ugovaranju tj. preradi CFE-a. <strong>Odnosi</strong> između <strong>Rusije</strong> i SAD su se i<br />
dalje komplikovali kroz spor oko sudbine Sporazuma START-1, koji je dopuštao transparentno smanjenje<br />
ruskog i američkog nuklearnog arse<strong>na</strong>la i koji ističe u decembru 2009. 7<br />
Kao podršku svojim zahtevima, Moskva je težila da dobije podršku svojih evropskih partnera koji su bili<br />
zabrinuti unilateralizmom Bušove politike, njegovim zanemarivanjem kontrole <strong>na</strong>oružanja, i opasnosti<br />
uvoza u NATO konflikta sa Rusijom, ukoliko bi se ubrzao prijem Ukrajine i Gruzije u Alijansu. Naročito<br />
Nemačka i Francuska, ali i Italija, Mađarska ili Holandija i Grčka su težile da izbegnu konflikt sa Rusijom u<br />
vezi sa pitanjem proširenja, a delile su sa Rusijom zabrinutost oko održavanja režima kontrole glavnog<br />
oružja, a <strong>na</strong>ročito CFE-a.<br />
Moskva je uspela da postigne nekoliko taktičkih prednosti u svojoj politici, ali je očigledno da <strong>na</strong> kraju<br />
nije uspela da ostvari svoje zahteve. Samit NATO-a koji je održan u Bukureštu početkom aprila 2008.g.,<br />
pokazao je konsolidaciju Alijanse koja se godinu da<strong>na</strong> pre toga sve više činila podeljenom oko pitanja<br />
koja su dolazila iz Moskve. Odluke koje su donete u Bukureštu ali i pre tog sastanka, u velikoj meri su<br />
<strong>na</strong>javljivale neuspeh Putinove Minhenske strategije.<br />
Iako NATO nije uspeo da postigne konsenzus u vezi priključenja Ukrajine i Gruzije MAP-u, Alijansa se<br />
obavezala <strong>na</strong> politiku otvorenih vrata za obe zemlje, eksplicitno im nudeći članstvo u budućnosti. U jesen<br />
2008.g., <strong>na</strong>kon rata u Gruziji i sve većih domaćih političkih sporova u Ukrajini, odlučila je da se više ne<br />
fokusira <strong>na</strong> pitanje odobravanja MAP-a u pogledu bilo koje od ovih zemalja, već da umesto toga <strong>na</strong>stavi<br />
da ih priprema za prijem <strong>na</strong> bazi godišnjeg akcionog pla<strong>na</strong>. Iako je to još uvek podložno konsenzusu u<br />
okviru Alijanse, članstvo Ukrajine i Gruzije sada više predstavlja pitanje kada nego da li.<br />
Samit [NATO 2008.g. prim prev] u Bukureštu je takođe podržao planove za razmeštanje protivraketne<br />
odbrane SAD-a u Evropi, 8 stavljajući time tačku <strong>na</strong> <strong>na</strong>danja Moskve o podeli Alijanse po tom pitanju.<br />
7) Za više informacija pogledati: Andrei Zagorski, Russia and the US: The Kabuki Dancing Over, u: Russian Foreign Policy. The<br />
EU–Russia Centre Review, tačka osam. – Brussels: The EU–Russia Centre, Oktobar 2008, str. 102–110.<br />
8) “Proliferacija balističkih projektila predstavlja sve veću pretnju s<strong>na</strong>gama, teritorijama i stanovništvu Alijanse. Protivraket<strong>na</strong><br />
odbra<strong>na</strong> predstavlja deo šireg odgovora <strong>na</strong> ovu pretnju. Mi stoga prepoz<strong>na</strong>jemo z<strong>na</strong>tni doprinos zaštiti Saveznika od<br />
dalekometnih balističkih raketa, koja će biti pruže<strong>na</strong> planiranim angažovanjem protivraketne odbrane SAD koja je bazira<strong>na</strong> u<br />
Evropi. Tražimo <strong>na</strong>čine da to povežemo sa postojećim <strong>na</strong>porima protivraketne odbrane NATO-a kao <strong>na</strong>čin da se osigura da će to<br />
biti sastavni deo bilo koje buduće široke protivraketne strukture NATO-a. Uzimajući u obzir princip nerazdeljivosti bezbednosti<br />
Alijanse kao i solidarnosti NATO-a, od Saveta u stalnom zasedanju tražimo da razvije mogućnosti za sveobuhvatnu protivraketnu<br />
strukturu kako bi se proširila pokrivenost svih teritorija i populacija Alijanse koje i<strong>na</strong>če nisu pokrivene sistemom SAD-a<br />
tokom razmatranja <strong>na</strong> <strong>na</strong>šem Samitu 2009. i da to uključi u bilo koje svoje buduće odluke“. Videti tačku 37 Deklaracije samita u<br />
Bukureštu od 03. aprila 2008, dostupno i <strong>na</strong>: http://www.<strong>na</strong>to.int/docu/pr/2008/p08-049e.html (06.04.2008).<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 85
Change language