Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

More documents

Recommendations

Info

ozbiljna greška. Rok 2015. godine za Južni tok je mogao da bude taktički potez nadolazećeg ogoljenog konflikta između dve strane. Rivalska strategija. Sumnja da će Južni tok biti napravljen kao rivalski Nabuko i ITGI je široko rasprostranjena među zapadnim analitičarima, iako je redovno demantovana od strane Gazproma. Prema tim optužbama, ciljne zalihe gasa u rivalske projekte će dolaziti uglavnom iz istih, centralnoazijskih izvora i prolaziće kroz iste države. Jedina osnovna razlika bi bila ta što bi gas prodavala jedna tranzitna kompanija sama (Gazprom), što bi dodatno povećalo njen uticaj na ovim tržištima. Prema takvim mišljenjima analitičara, jedini cilj Moskve je da spreči gradnju zapadnih gasovoda i sačuva svoj monopol kako na strani ponude, tako i na strani potražnje. 5 Štaviše, kontrolišući masu gasovodnih sistema na Balkanu, Gazprom bi čak mogao da utiče na iračko ili iransko snabdevanje Evrope. Sve u svemu, izgleda da je Gazpromova osnovna filozofija u pogledu gasne industrije da pojača sve izložene strahove. Logika „onaj ko ima cev ima i gas“ prisutna је u svim investicijama Gazproma. Međutim, Južni tok je planiran da bude izgrađen u državama koje prate obavezna pravila konkurencije EU. U njima bi kapaciteti gasovoda trebalo da budu otvoreni za sve dobavljače. Gazprom može da zatraži izuzetak u Briselu, ali značajni deo gasovoda bi ipak trebalo da bude ponuđen i trećim licima. Čak i ako pravila nisu savršena, to znači da imati imovinu u pravnom licu može samo da poveća kontrolu nad njegovim kapacitetom, ali to ne obezbeđuje potpuni autoritet. Ukoliko Generalni direktorat EU za zaštitu konkurencije primeni pravna sredstva u odnosu na Južni tok i prinudi učesnike da poštuju i potpuno primene Direktivu o gasu, Gazprom neće biti jedini koji će koristiti gasovod. Radni, online kapacitet i veza sa turskom mrežom 2015. godine olakšali bi izvoze sa Bliskog istoka i Kaspijskog basena u Evropu, izbegavajući na taj način Gazpromov saldo. Gazprom se može nadati na nesavršenosti u regulatornom okviru, ali mnogo će zavisiti od nacionalnih i evropskih regulatornih tela u odlučivanju kako će Južni tok u stvarnosti funkcionisati. U ovom kontekstu, „rivalska interpretacija“ možda ima neke logičke osnove, ali neće stvoriti crnobelu situaciju. Ustvari, relativno rani završetak Južnog toka će pomoći Evropi da ustanovi ugovore sa alternativnim dobavljačima. Ako Gazprom stvarno želi da zaustavi Nabuko, najbolje mesto za mešanje je Turska. Turska potrošnja se oslanja na rusku nabavku i ta zemlja se još uvek nije pridružila Evropskoj energetskoj zajednici. Budući da ima jako rastuću tražnju za gasom, Moskva ima mnogo veći uticaj nad Ankarom nego nad drugim državama Nabukoa. Neka vrsta zajedničkog upravljanja snabdevanja koje dolazi sa Bliskog istoka i iz Kaspijskog basena mnogo je realističniji scenario, nego onaj po kome će Gazprom sačuvati pun kapacitet kontrole nad Južnim tokom. Uz ponudu da Južni tok bude kanal za tranzit i garancije pouzdanog snabdevanja Ankare, Gazprom bi mogao da traži deo gasnog tranzita kroz Tursku. Prateći ovaj tok misli, gradnja Južnog toka bi mogla da bude zamišljena kao rival konkurentskim zapadnim projektima, ali bi bilo greška karakterisati ovo kao odlučujući odnos. U suštini, međutim, „logika takmičenja“ čini pouzdanost roka 2015. godine slabijom, jer takođe pretpostavlja da će zavisnost od projekta Nabuko rasti tokom narednih godina. Zaključak S obzirom na to da smo već stavili neke znakove pitanja iza pouzdanosti roka 2015. godine, moramo da se zapitamo sada zašto bi Moskva predstavila tako blizak datum kao rok. Najverovatniji odgovor je neka vrsta tumarajući-usput-efekta. Imajući bezbroj dobrih argumenata da izgradi nove tranzitne koridore za budućnost i trpeći snažnu gasovodnu konkurenciju na Balkanu, Rusi su morali da načine potez. Njihovo uključivanje, međutim, nije moglo da dobije stvarni kredibilitet bez roka izgradnje. Obavezivanje Moskve na Južni tok nije bilo rezultat odgovornog planiranja unapred, već postepen proces u kojem je političko „guranje“ igralo značajnu ulogu. Nije Gazpromov menadžer bio taj koji je davao izjave o skorom završetku, već najviši politički lider zemlje. Iako se moglo misliti da je ovo kredibilnije obećanje, u stvarnosti je ono manje pouzdano. Političari imaju tendenciju da budu više nestrpljivi u stvarima vezanim za energetiku 5) Toby Vogel: “Will South Stream push EU off course”, u: European Voice, 30.04.08. http://www.europeanvoice.com/article/ imported/will-south-stream-push-eu-off-course-/60547.aspx 136 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka
nego sama industrija. Kada je Gazprom uspeo da odloži prvobitni rok za 2013. godinu, verovatno je morao da se gorko bori protiv toga da sledeći rokovi ne budu postavljeni pre 2015.godine,. Rani rok ustvari pogoršava pregovaračku poziciju Gazproma suočenog sa problemom u vezi sa projektom u Austriji, nesaglasnostima oko kapaciteta sa ENI-em i značajnim finansijskim stegama, i može da se pretvori u glavobolju za kompaniju u budućnosti. Putin nije taj koji će da bude odgovoran za bilo kakve neuspehe pri ostvarivanju plana, već Gazprom. Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 137
Page 1 and 2:
Odnosi Rusije i Srbije na početku
Page 3 and 4:
Sadržaj Žarko N. Petrović Odnosi
Page 5 and 6:
Odnosi između Srbije i Rusije: tro
Page 7 and 8:
Taj uticaj je porastao u Srbiji i z
Page 9 and 10:
Istorijski i politički aspekti odn
Page 11 and 12:
Dve Rusije: o dva dominantna diskur
Page 13 and 14:
slučaju - znači da dominacija dva
Page 15 and 16:
Istorijski okvir rusko-srpskih odno
Page 17 and 18:
politiku 26 , a na da se usklađuju
Page 19 and 20:
Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja
Page 21 and 22:
svaki put je prava Srba na autonomi
Page 23 and 24:
lokalne medije u zemljama Zapadnog
Page 25 and 26:
Rusko-srpsko strateško partnerstvo
Page 27 and 28:
Prilikom posete ministra spoljnih p
Page 29 and 30:
Ipak, Rusija je zadržala kancelari
Page 31 and 32:
Kada su propali svi pokušaji gruzi
Page 33 and 34:
ezbednosti u Evropi. 44 Samim tim,
Page 35 and 36:
toga, Lavrov je spomenuo i neophodn
Page 37 and 38:
Nesmetana realizacija strateških e
Page 39 and 40:
partnerstvo sa Rusijom. Teško je n
Page 41 and 42:
Nekoliko pogleda na savremenu Rusij
Page 43 and 44:
Ekonomska kriza u Rusiji i njeni ef
Page 45 and 46:
svi rade u dogovoru jedni sa drugim
Page 47 and 48:
političkih elita koji su isplivava
Page 49 and 50:
Vlast u Rusiji: Sistem donošenja o
Page 51 and 52:
postoji oštra borba (posebno oko l
Page 53 and 54:
Mehanizam razrade spoljnopolitički
Page 55 and 56:
u zemljama bivšeg SSSR-a , izaziva
Page 57 and 58:
Sloboda izražavanja u Rusiji Ruski
Page 59 and 60:
da Vlada nije zainteresovana da št
Page 61 and 62:
Energetsko ekonomski odnosi Rusije,
Page 63 and 64:
Već duže vreme postoji jasna volj
Page 65 and 66:
Odnosi Rusije i Ukrajine aktuelni s
Page 67 and 68:
Značaj Belorusije ogleda se u efik
Page 69 and 70:
zajedničkog regulatornog okvira,
Page 71 and 72:
Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 73 and 74:
nema ni status potencijalnog kandid
Page 75 and 76:
Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 77 and 78:
poziciji, te da smatra da njena ulo
Page 79 and 80:
je u tome što je Rusija za vreme J
Page 81 and 82:
Bezbednosni okvir u Evroaziji Odnos
Page 83 and 84:
Rusija i Zapad: Revizionizam ili st
Page 85 and 86: Slika 1: Udeo SAD-a u spoljnoj trgo
Page 87 and 88: cilj mora, po mom mišljenju, da bu
Page 89 and 90: Postavljanje agende Ruski pogledi n
Page 91 and 92: (CSTO), ekonomijama kroz razvoj Evr
Page 93 and 94: od strane Zapada odslikavalo duple
Page 95 and 96: Rusija, Srbija i NATO Srđan Gligor
Page 97 and 98: telefonska linija između kancelari
Page 99 and 100: Odnosi Rusija-NATO: Neke pouke za S
Page 101 and 102: Ruska vizija bezbednosti u Evropi i
Page 103 and 104: Osvrt na ruske bezbednosne nedoumic
Page 105 and 106: Istovremeno, najavljeno resetovanje
Page 107 and 108: potpisnica; i (3) vanrednu konferen
Page 109 and 110: dimenzije. 38 Budućnost inicijativ
Page 111 and 112: tome da nema govora o mogućnosti v
Page 113 and 114: Govor ministra Jeremića u Atini ko
Page 115 and 116: Uloga Rusije u obezbeđivanju održ
Page 117 and 118: Perspektive saradnje između Jugois
Page 119 and 120: pažnja izaziva nedoumice. Sasvim j
Page 121 and 122: Moskve i Teherana dobija i praktič
Page 123 and 124: stanje i slaćemo ga na svetska tr
Page 125 and 126: Nulta opcija u virtuelnoj trci gaso
Page 127 and 128: tok, kojim se njegov kapacitet pove
Page 129 and 130: Sasvim je moguće da bi Rusija izbe
Page 131 and 132: Procena posvećenosti Rusije izgrad
Page 133 and 134: u ubeđivanju Beograda. Ustvari, su
Page 135: Karta 1 - Infrastruktura izvoza gas
Page 139 and 140: Ruski energetski interesi u Jugoist
Page 141 and 142: U glavnom gradu Crne Gore, Podgoric
Page 143 and 144: MOL-u i tako ušli u vlasničku str
Page 145 and 146: Južni tok Izvor: Izvor: Gazprom Za
Page 147 and 148: Ruska energetska politika i Balkan
Page 149 and 150: kupca. 15 Tome su suprotstavljene o
Page 151 and 152: poseduje značajnu polugu uticaja p
Page 153 and 154: Srpski energetski sektor - stanje i
Page 155 and 156: slučajevima kada je ugrožena stab
Page 157 and 158: Kritične tačke energetskog sektor
Page 159 and 160: 3. Dobijanjem statusa preduzeća ko
Page 161 and 162: arel nafte, niti litar evro dizela,
Page 163 and 164: Energetski sporazum Srbije i Rusije
Page 165 and 166: pokazuju i Austrija, Bosna i Herceg
Page 167 and 168: Energetska bezbednost zemalja Jugoi
Page 169 and 170: sporazumi o izgradnji velikih infra
Page 171 and 172: partnerstva ovih zemalja i EU, ulag
Page 173 and 174: Tabela 6. Gasni sektor regiona Trž
Page 175 and 176: Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 177 and 178: Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 179 and 180: geopolitika uticajna na odluke u Ru
Page 181 and 182: Saradnja u oblasti kulture i religi
Page 183 and 184: U senci gasa i politike: kulturni i
Page 185 and 186: na percepciju elitne kulture, ili j
Page 187 and 188:
imali nikakve, ni približne predst
Page 189 and 190:
U sličnom kontekstu može se, sa d
Page 191 and 192:
No, kada je reč o generalnoj perce
Page 193 and 194:
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u S
Page 195 and 196:
Krajem XX i početkom XXI veka rusk
Page 197 and 198:
Tokom poslednje decenije XX veka (1
Page 199 and 200:
Tabela 6: Teologija, mistika, konze
Page 201 and 202:
Zaključak Ruski/sovjetski kulturni
show all

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund