Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Međuzavisnost Rusije i Evropske Unije je jaka. Rusija je jedan od glavnih trgovinskih partnera EU. EU sa
Rusijom, kao glavnim partnerom, ima 51,5% trgovine 2007.godine. Ona je takođe i jedan od najvažnijih
investitora u Rusiji, jer blizu 75% stranih direktnih investicija u Rusiji dolaze iz EU članica. U trgovini
dobrima EU za 1,61x više uvozi iz Rusije, nego što u nju izvozi. Strane direktne investicije EU ka Rusiji su
17x više nego Rusije ka EU. U trgovini uslugama, izvoz usluga EU u Rusiju je za 1,56x veći nego EU uvoz
usluga u Rusiju.
Iako je svima jasno, pa i samoj Evropi, da Rusija koristi energiju i svoje izvore kao političko oružje, tražnja
za gasom u Evropi raste, zbog čega se opravdano sumnja da postojeći ruski izvori neće biti dovoljni. Zbog
toga se razmišlja o iranskim izvorima, ali to na drugoj strani rađa određene rezerve u odnosima sa SAD,
koje teško mogu da pomire način i ophođenje Rusije u ovim odnosima, i/ili da potpomognu rešavanju
problema skučenosti energetske politike Evrope. Na prvi pogled, interes ruske kompanije u prodaji gasa,
kao i svih ostalih u svetu, jeste maksimiziranje profita. Na drugi pogled, Rusija ovim putem demonstrira
svoju „energetsku moć“ nad grupacijom zemalja koje nemaju dovoljne količine energije.
Razlog za zabrinutost SAD leži u strahu da dolazi do smanjenja njenog uticaja na Evropu, a vodi povećanju
uticaja Rusije na Evropu. Strategija Rusije je dosta jasna. Ona će, svakako zatvorenom energetskom
ponudom i visokim cenama gasa obezbediti sebi određene političke ustupke. Pored toga, koristi i koristiće
postojeći nedostatak energetske ponude, ili druge ekonomske slabosti u zemljama potrošačima energije,
da kupi ili preuzme sredstva u energetskom sektorima tih zemalja, sa ciljem da koristi ta sredstsva kao
politički uticaj. Rusko energetsko „blagostanje“ i snaga potpomognuti su ruskom spoljnom politikom u
delu odnosa sa SAD, kao i evropskim interesima. U odnosima sa svojim susedima, kao i EU i SAD, Rusija
je prilično dogmatistički nastrojena, upravo onako kako raste njen uticaj. Razlozi za ovakvo ponašanje
mogu se izvući iz reakcija na pojedine događajie u oblasti energetike.
Rusko - Ukrajinski odnosi i/ili nesporazumi
Kasne 2005.godine, Rusija je upozorila vladu u Kijevu da će za njih cena ruskog gasa bitno porasti. Ukrajina
je protestvovala optuživši Rusiju da pokušava da destabilizuje pro-zapadnu vladu Victora Juščenka.
Ruska konfrontacija sa Ukrajinom, preko cene gasa u januaru 2006.godine, dovela je do smanjenja
i ukidanja isporuke Kijevu, sa ciljem „da ne naškodi Evropi“, izrodila se u svetsku gasnu krizu. Nekoliko
sati, koliko je gasovod bio zatvoren, nekoliko zemalja u Evropi (uključujući Austriju, Poljsku, Slovačku
i Nemačku) prijavile su opadanje pritiska u gasovodima od 15-40%. Situacija se ponovila i tri godine
kasnije (2008/2009). Ono zbog čega je ova prva gasna kriza značajna jeste činjenica da se po prvi put
odrazila na sigurnost snabdevanja Zapadne Evrope. Iako je Gazprom danima povećavao isporuke, kako
potrošači u Evropi ne bi osetili prekide, to nije bilo dovoljno. Ukrajina je nastavila da koristi upravo taj gas,
pa reakcija Gazproma nije dala pozitivne efekte.
Upravo tada, u gasnoj krizi, počelo se razmišljati o pouzdanosti Rusije kao snabdevača energentima 5 .
Rusko-Ukrajinska gasna kriza okarakterisana je kao buđenje Evrope i prvi veliki udar na energetsku
stabilnost. Pitanja, poput onih koji se donose na pouzdanost Rusije kao snabdevača, kao i onih koji se
tiču mogućnosti da Moskva koristiti svoju energetsku moć kao buduće političko oružje 6 , postala su
primarna.
5) Analiza javnog mnjenja je pokazal da 58% Amerikanca i 59% Evropljana „izražava sumnju oko uloge Rusije kao energetskog
snabdevača“ ’ The German Marchall Funds Transatlantic trends 2007)
6) The Russian-Ukrainian Gas Crisis of January 2006, John Than Stern Oxford Institute for Energy Studies, January 2006
64 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka