Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Zaključak
Bilans Minhenske strategije ostaje pomešan.
Oni koji su verovali da se oštra politika isplatila ističu da je Rusija opet značajan faktor, kao što je prikazano
pokušajima SAD-a i njenih evropskih saveznika da ponovo uključe Rusiju, odrede zajednička rešenja,
i osiguraju rusku saradnju u pogledu pitanja od zajedničkih interesa, kao što su Avganistan ili odnos
prema iranskom nuklearnom dosijeu.
Rat u Gruziji nije značajno promenio ovu politiku Zapada. Ponovno pokretanje razgovora u vezi sa novim
sporazumom sa Evropskom unijom i radom Saveta Rusija – NATO služi kao primer da su EU, NATO i SAD
nastavili po starom sa Rusijom.
Nova vlada SAD-a teži ka ponovnom angažovanju Rusije i posebno je otvorena za dogovor oko kontrole
nuklearnog nauružanja. Ona proverava druge oblasti politike uključujući proširenje NATO-a i evropsku
protivraketnu odbranu. Kao poseban uspeh ruske politike smatra se odlaganje pristupa Ukrajine i Gruzije
u NATO MAP-u.
Pokretanje razgovora o novom sporazumu sa Evropskom unijom „bez ikakvih ustupaka“ Rusije u pogledu
njenih sporova sa pojedinačnim državama članicama, kao da potvrđuje da je politika „preglasavanja“
„novajlija“ u Evropskoj uniji angažovanjem „ruskih prijatelja“ imala uspeha, čekajući na ishode tih
razgovora i ratifikaciju rezultirajućeg sporazuma.
Sa druge strane oštra politika koju je primenjivala Moskva nije rešila nijedno od pitanja koja je Putin
postavio. Proširenje NATO-a na bivši Sovjetski Savez za sada je stavljeno na čekanje, ali se politika otvorenih
vrata Alijanse nije uzela u ponovno razmatranje. Protivraketna odbrana u Evropi je predmet razmatranja
ali su ishodi tog procesa još uvek otvoreni, iako se očekuju izvesna usporavanja kod implementacije
projekta. Ratifikacija adaptiranog CFE sporazuma je sada mnogo manje izvesna nego što je to bila pre
nego što je Rusija suspendovala sporazum iz 1990.g.
Međutim, mnogo je značajnije da Moskva nije postigla nikakav ili je postigla slab uspeh oko dobijanja
garancija da će SAD prihvatiti njene zahteve da se zamrzne status quo u njenom neposrednom susedstvu.
Moskva u velikoj meri nije uspela da izvuče korist iz očekivanog razilaženja politika pojedinačnih zapadnih
zemalja. I pored preostalih razlika, očuvanje jedinstva NATO-a i EU pokazalo se kao mnogo veća vrednost
za njegove članove nego ispunjavanje ruskih zahteva.
Godina 2009. smatra se ključnom za određivanje konačnog bilansa Minhenske strategije. Razne diskusije
predstoje u ovoj godini uključujući i one u vezi sa protivraketnom odbranom, kontrolom nuklearnog ili
konvencionalnog oružja. Najveći broj ovih odluka zavisi od ishoda političke procene Obamine vlade na
koje Moskva jedva može da ima uticaja. Ukoliko bilans Minhenske strategije ostane i dalje slab kao što je
to trenutno, rašće i potreba da se ponovo razmotri. Ovo je naročito tačno ako se uzme u obzir ekonomska
kriza koja primorava Rusiju, SAD i Evropsku uniju da bliže sarađuju i da izbegavaju sukobe.
88 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka