Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Tabela 6: Teologija, mistika, konzervativ<strong>na</strong> filozofija, crkve<strong>na</strong> literatura objavlje<strong>na</strong> tokom 2000-ih<br />
AUTOR BROJ NASLOVA RASPON TIRAŽA<br />
Nikolaj Berđajev 23 500–1.000<br />
Ig<strong>na</strong>tij Brjančaninov 12 500<br />
Teofan Zatvornik 10 500–2.000<br />
Jovan Kronštatski (sveti) 10 500<br />
Vladimir Solovjov 9 500–1.000<br />
Pavel Florenski 8 500–1.000<br />
Georgije Florovski 8 500–1.000<br />
Aleksandar Šmeman 8 500–3.000<br />
Boris Višeslavcev 7 500<br />
Georgije Gurđijev 7 500–1.000<br />
Sergej Bulgakov 5 500<br />
Averkije (džordanvilski arhiepiskop) 5 500–1.000<br />
Novi fenomen je pojava literature iz oblasti alter<strong>na</strong>tivne medicine:<br />
Ge<strong>na</strong>dij Malahov <strong>na</strong>drilekar,<br />
TV voditelj<br />
37 500<br />
Alter<strong>na</strong>tiv<strong>na</strong> medici<strong>na</strong> 24 500–1.000<br />
Bioenergija 17 500–1.000<br />
Specifikum za sebe je renesansa šahovske literature, slabo izražene ‘90-ih: tokom 2000-ih štampano je čak<br />
66 <strong>na</strong>slova.<br />
Treba pomenutu i da u izdanju Književnog društva Pismo iz Zemu<strong>na</strong> od 1992. godine izlazi specijalizovani<br />
časopis Ruski alma<strong>na</strong>h koji u prevodu <strong>na</strong> srpski objavljuje izbor iz savremene ruske literature. Za 19 godi<strong>na</strong><br />
izašlo je četr<strong>na</strong>est brojeva, a glavni urednik je Zorislav Paunković. Uglavnom je reč o prvom pojavljivanju<br />
dela ruskih autora <strong>na</strong> srpskom jeziku. Čitav niz ruskih pisaca i intelektualaca postao je dostupan srpskom<br />
čitaocu zahvaljujući tom časopisu: Dovlatov, Peljevin, Dobičin, Baškirceva, Vaclav Nižinski, Gazdanov, Danil<br />
Andrejev, Arsenij Tarkovski, Solženjicin, Averincev, a od starijih Konstantin Leontjev, Leonid Andrejev,<br />
Vasilij Rozanov, Aleksej Losev, Mihail Bakunjin i niz drugih. Ukupno više od stotinu <strong>na</strong>jistaknutijih ruskih<br />
stvaralaca, uključujući i za srpskog čitaoca tako izuzetne i retke sadržaje kao što je ruska rok-poezija<br />
Jegora Ljetova i Roma<strong>na</strong> Neumojeva.<br />
Poslednji indikator ruskog/sovjetskog uticaja u Jugoslaviji/Srbiji u HH veku je učenje ruskog jezika.<br />
Ruski je kao obavezan strani jezik u osnovne i srednje škole u Srbiji uveden 1946. godine, ali je ukinut<br />
po izbijanju sukoba sa SSSR-om 1948. godine. Vraćen je u <strong>na</strong>stavu nekoliko godi<strong>na</strong> kasnije, ali mu je<br />
popularnost <strong>na</strong>glo opala i sredinom pedesetih bio je „gotovo <strong>na</strong> izdisaju“. 18<br />
Prema jednoj sovjetskoj a<strong>na</strong>lizi, prvih godi<strong>na</strong> posle rata u Jugoslaviji se u svim srednjim školama i <strong>na</strong><br />
fakultetima predavao ruski jezik, ponekad kao drugi, a ponekad kao jedini živi strani jezik. Međutim,<br />
18) „Učenje ruskog jezika - nekad i sad“, RTV sreda, 10. decembar 2008. Naslovi.net<br />
http://www.<strong>na</strong>slovi.net/2008-12-10/rtv/ucenje-ruskog-jezika-nekad-i-sad/951860 Intervju sa predsednikom Slavističkog društva<br />
<strong>Srbije</strong> prof. dr Bogoljubom Stankovićem; Beta, „Raste interesovanje za učenje ruskog jezika u Srbiji“, u: Blic, 13. 10. 2008, http://<br />
www.blic.rs/Vesti/Drustvo/60777/Raste-interesovanje-za-ucenje-ruskog-jezika-u-Srbiji. Intervju sa Jelenom Ginić, sekretarem<br />
Slavističkog društva <strong>Srbije</strong>.<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 199
Change language