Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Uvodno izlaganje na II okruglom stolu ISAC fonda
posvećenom rusko-srpskim odnosima 21. iv 2009. godine
Dr Modest Kolerov 1
Prva tema: Savremena Rusija, njeni susedi i region(i) privilegovanih interesa
O savremenoj Rusiji
U kakvom novom svetu živi Rusija Rusija živi u svetu u kome je nova globalna ekonomija umrla. U
poslednjih 20 godina Rusija ima posla sa susedima koji se rukovode principima ne samo ekonomskog, već
i političkog nacionalizma. Ako posmatramo sa praktične tačke gledišta, Rusija postoji kao centralizovana
država tek poslednjih osam, devet godina. Često se zaboravlja da je Rusija realno višenacionalna
federativna država, a mogućnosti federalnog centra u odnosu na mnoge federativne države i regione
u velikoj meri su ograničene. Osim toga, državna statistika ne unosi u statistiku pravilno srednji i mali
biznis, a to je 40% privrede. I zbog toga, kada govorimo o stepenu liberalnosti ruske privrede, moramo
da damo ozbiljna pojašnjenja. Državni kapitalizam, čak i u periodu apogeje svog razvoja, nikada nije
predstavljao više od polovine privrede. Ne treba zaboraviti da je u ruskoj političkoj misli već više od
sto godina prisutna predstava o tome da je unutrašnja politika Rusije jasno odvojena od spoljne. Kada
slušamo izjave da Rusija treba da se modernizuje, da joj predstoji liberalizacija, danas, u doba krize, niko
ne može da odredi po kom modelu će se to odvijati. Danas, ekonomski nacionalizam odnosno okretanje
ka unutrašnjoj tražnji, postao je trend čak u celoj Evropi. (...)
U poslednje vreme, posle krize, unutrašnja ruska politika se nažalost donekle vraća na 90-e godine. Brojni
su slučajevi da centar ponovo ne može da se izbori sa regionalnim i nacionalnim vlastima. Partijski sistem
u Rusiji već odavno odgovara onome što se već desilo u Evropi – političkih partija XIX veka više nema. To
su ili političke grupe, ili klubovi, ili organizovane izborne grupe. Takođe je važno da spoljna politika nije
ono sveto pismo kojim se rukovodi država. U Rusiji spoljnu politiku vodi predsednik, a ne Ministarstvo
inostranih poslova i njegova koncepcija spoljne politike. (…) Nova koncepcija spoljne politike koju je
prošlog leta odredio predsednik zaostaje 10 godina za realnošću. Tek prošle godine Rusija je priznala
da treba da štiti svoje nacionalne interese tako što će štititi nacionalne interese svojih suseda kao
privilegovane, a upravo to je već radila u poslednjih 10 godina. To nije imperijalizam, to je minimalna
odbrana sopstvene kuće na sopstvenim granicama.
Još jedan tipski faktor koji postoji u Rusiji jeste da većina komercijalnih projekata koja se realizuje napolju
ne zavisi od unutrašnje politike. Ono što se još odvija u Rusiji, posebno sada u vreme krize, su unutrašnje
diskusije gde se sa jedne strane pojavljuju birokratski, vladajući demokratski liberali, sa druge demokratski
suverenisti, a sa treće birokratske prozapadne snage.
Važno je spomenuti i da se državna televizija odavno pretvorila u sredstvo masovnog kulta i psihoterapije.
Ali postoji i opozicioni centralni kanal. Opoziciono je 90% štampanih medija, kao i 90% internet medija.
Auditorijum interneta jednak je auditorijumu novina. A na televiziji naše bake verovatno gledaju meksičke
serije, a ne politiku. Tako da problem nije u tome da li postoji ili ne postoji autoritarni režim. Problem je u
tome što se ispostavilo da Rusija, kao i svi drugi u svetu, nije spremna za globalnu krizu. Najprogresivnije
grane privrede koje su prošle investicionu kapitalizaciju na zapadu - prve su stradale. I zbog toga se danas
dešava prirodna orijentacija prema unutrašnjoj tražnji koja nema nikakvog političkog smisla. Očekuju
nas sa velikom verovatnoćom konflikti na Kavkazu i Srednjoj Aziji. Bankrot baltičkih zemalja je već
realnost. Ispred sebe imamo situaciju da će se Moldavija pripojiti Rumuniji itd. To je važnije nego bilo koja
spoljnopolitička koncepcija. U toj situaciji osnovno što Srbija treba da očekuje od Rusije jeste da Rusija
1) Dr Modest Kolerov je glavni urednik agencije REGNUM iz Moskve.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 71