Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda
posvećenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine
Dr. Pavel K. Baev 1
(…) Fokus sledećeg izlaganja biće prevashodno vezan za gas, ne toliko što je to vrsta goriva jedinstvene
efikasnosti, nego što je to pre svega veoma ispolitizovana vrsta goriva. (…) Početkom ove godine održan
je niz seminara, konferencija i samita na ovu temu, da bi ista odjednom nestala iz fokusa javnosti – kao
da su problemi o kojima je bilo reči nestali. No, ništa nije rešeno – sva pitanja su i dalje otvorena, a sama
agenda diskusije je svedena na dve konkurentske opcije: projekte gasovoda Južni tok i Nabuko. U stvari,
na stolu su četiri opcije. Jedna od njih je veoma sigurna i definitivno će ostati na stolu bez obzira na
sve, a to je ukrajinska opcija, odnosno modernizacija gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu. To naravno
nije opcija koja ne podrazumeva velike troškove, ali je definitivno jeftinija nego sve ostale. Druga opcija,
Južni tok, podrazumeva da ruski gas obilazi Ukrajinu i ide ispod Crnog mora direktno u EU. Treća opcija
ne uključuje ruski gas, projektom Nabuko predviđeno je da gas dolazi preko Turske u EU. I četvrta opcija,
Plavi tok II, na koju ću se osvrnuti kasnije, predviđa konstrukciju gasovoda koji ide preko Crnog mora u
Tursku. Diskusija o svim ovim opcijama je zastala, i to ne zbog slepe ulice do koje se stiglo u pregovorima,
nego prvenstveno zbog toga što nijedna strana nije bila u mogućnosti da se obaveže. Pogotovo što zastoj
nema veze sa ličnim sujetama – razlozi su mnogo dublji. Ako pogledamo šta se dešava u Rusiji, videćemo
da je situacija prilično čudna. U jednom danu premijer Putin je diskutovao o projektu Južni tok. Nedugo
potom odveo je grupu zapadnih zvaničnika u Jamal, ističući da prirodni tečni gas predstavlja budućnost
i da je to projekat koji treba da bude glavni cilj. Sledeće nedelje on je otišao u Kinu, sada ističući da glavni
cilj treba da bude izvoz gasa u Kinu. Sveukupno gledajući, to je veoma loš način za vođenje poslovne
politike. Ono što je nužno i što svi očekujemo, to je stabilnost i predvidljivost. Tržište gasa mnogo je
manje turbulentno, i samim tim mnogo stabilnije od tržišta nafte. Neki govore da je do odlaganja došlo
zbog Bugarske. Nova vlada u Bugarskoj je odlučila da joj treba vremena da promisli sve opcije i da se
vrednosno odredi prema svim ugovorima koji su bili potpisani. Reakcija svih ostalih učesnika je bila da
Bugarska može i treba da uzme koliko god vremena joj treba, pre svega što takav razvoj situacije može
da se iskoristi kao opravdanje za nedonošenje odluka. (…) Glavni razlozi za ovu neodlučnost su povezani
sa novim neizvesnostima na tržištu gasa, i pri tom ne mislim na cene. Nepredvidljivost cena je oduvek
postojala i ostaće faktor na koji se ne može sa sigurnošću računati. Ukoliko neko pokuša da stavi „prst“ na
to, opeći će ga.
S tim u vezi, treba sačiniti listu glavnih neizvesnosti. Na strani potražnje postoje dve glavne neizvesnosti.
Jedna je sigurno povezana sa krizom. Mi nemamo načina da znamo da li je kriza gotova, a po mom
mišljenju nije. Kakav će oporavak biti, kakve ćemo lekcije iz toga naučiti i kako će to uticati na potražnju,
niko ne može da kaže. U toj krizi smo i dalje, i oporavak, ukoliko ga uopšte ima, veoma je krhk. Druga
neizvesnost na strani potražnje vezana je za klimatske promene. U Evropskoj uniji je doneta Direktiva
20-20-20. Inače, već neko vreme u Evropi postoji veoma snažan zamajac da se smanji potrošnja fosilnih
goriva. Sa ekonomske strane gledišta, ovo je potpuna besmislica. S druge strane, ukoliko želite da
investirate u nešto što bi moglo, a i ne mora nužno, da ima efekat kroz 50 godina, onda ne govorimo o
racionalnom izboru. A politika se u suštini ne zasniva na racionalnom izboru, već pre svega na težnji da
se osećamo dobro. Ako je to cilj koji EU želi – da se oseća dobro, onda taj cilj mora da se uzme za ozbiljno,
bez obzira na slabo ekonomsko opravdanje.
Na strani ponude ima mnogo više neizvesnosti nego na strani potražnje, moguće je nabrojati najmanje
pet. Prva neizvesnost, koja je veoma kompleksna, je Rusija. Postoje pre svega tehničke nepoznanice oko
odlaganja ulaganja u Jamal, Štokman i druga velika gasna polja. Ove nepoznanice su pre svega vezane za
1) Dr Pavel K. Baev je profesor i istraživač Međunarodnog instituta za istraživanje mira, Oslo, Norveška. Autor se zahvaljuje na podršci
u istraživanju ruske politike u oblasti energetike, koju je dobio od Norveškog saveta za istraživanje.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 177