Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Srpski energetski sektor – stanje i rusko-srpski odnosi
Dr. Zorana Mihajlović Milanović 1
Srbija i njen energetski sektor se nalazi na putu od istoka ka zapadu, u centralnom delu regiona Jugois točne
Evrope. Region Jugoistočne Evrope (Albanija, Bugarska, BiH, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbi ja,
Crna Gora, UNMIK-Kosovo) se nalazi na raskrsnici svih bitnih tranzitno energetskih koridora, čineći ve zu
na relaciji istok – zapad mnogo efikasnijom i ekonomičnijom. Iako je od 90-tih godina prolazio kroz te žak
period karakterisan krupnim ekonomskim i političkim promenama, često kulminiranim sukobima, građan
skim i verskim ratovima, veći deo regiona od sredine 90-tih godina kreće na put oporavka i uzlaznog
tren da razvoja. Danas su zemlje ovog regiona u završnim fazama ili su prošle kroz promene, realokaciju
i res trukturiranje kapitalnih sektora, posebno energetskih. U Srbiji se tek u naredne dve godine očekuju
ista dešavanja.
Budući da je energetika regiona na prekretnici, kako zbog novog razvojno-investicionog ciklusa, i novog
mo dela poslovanja na tržišnom i profitabilnom principu, dešavanja u srpskom sektoru, direktno će uticati
na energetsku sliku regiona. Ubrzan razvoj ovog regiona, rast GDP uslovio je i rast tražnje za energijom, i
to po prosečnoj stopi od 1% (1991-2001). Kombinacija smanjenja raspoloživosti kapaciteta (dotrajalosti) i
po većanja tražnje za energijom, rezultirala je od 2001. godine deficitom u obezbeđenju dovoljnih količina
ener gije. Samo do 2012. godine, do kada će prosečna godišnja stopa rasta energije biti 2,3% (2002 – 2012), u
ovom regionu treba da bude izgrađeno 4500 MW novih energetskih kapaciteta (ili oko 5 milijardi evra investi
cija), a do 2025.godine 15000 MW novih, i 11500 MW revitalizovanih kapaciteta (procenjenih investicija na
35 milijardi evra). Upravo zbog nedostatka novih kapaciteta, i investicija, koliko god imao dobar strateški
po ložaj, region JI Evrope je potencijalno usko grlo protoka energije. Potreba za organizovanim, brzim i zajed
ničkim rešavanjem problema rezultirala je inicijativom Evropske Unije, i prihvatanjem te inicijative od
stra ne zemalja regiona Jugoistočne Evrope o kreiranju i potpisivanju Ugovora o uspostavljanju Energetske
za jednice zemalja Jugoistočne Evrope (potpisan u Atini 25.10.2005., ratifikovan od strane EU i na snagu
stu pio 01. juna 2006.godine). Ovo je prvi dokument u oblasti energetike koji ima obavezujući status, potpi
san između zemalja JIE i EU. Ratifikovanjem Ugovora u parlamentima zemalja potpisnica ozvaničena je
obaveza kreiranja (EU i 9 zemalja partnera) zakonodavnog okvira za uspostavljanje jedinstvenog integrisa
nog energetskog tržišta. Ciljevi Energetske zajednice zemalja JIE su: stvaranje uslova i animacija ulaska
novih investicija u energetski sektor (posebno električne energije i gasa), kako bi mreža bila sigurna,
kreiranje jedinstvenog tržišta električne energije (dozvoljavajući prekograničnu trgovinu i vezu sa tržištem
EU), povećanje bezbednosti ponude, i jačanje uslova za nesmetanu zaštitu životne sredine u relaciji sa
energetskom ponudom regiona.
Ukupna energetska ponuda i potrošnja Zajednice za energetiku JIE (Mt oe)*
Energetska ponuda Domaća proizvodnja Neto uvoz Uvozna zavisnost,% Finalna potrošnja
Albanija 2,4 1,2 1,2 51 2,1
BiH 5 3,3 1,6 32 3
Hrvatska 8,9 3,8 5,2 58 7,1
Makedonija 2,7 1,5 1,2 45 1,7
Crna Gora 1 0,6 0,4 40 0,8
Srbija 16,7 11,4 5,3 41 9,7
1) Doc Dr Zorana Mihajlović – Milanović je Savetnik za pitanja energetike i energetske bezbednosti ISAC Fonda i predavač na Univerzitetu
“Megatrend”
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 153