Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

U svetlu ove situacije tadašnji ruski predsednik (od 2008. – premijer) Vladimir Putin izrekao je oštar govor
na 43. Minhenskoj konferenciji o bezbednosnoj politici 10. februara 2007.g., 3 koja je najavila promenu u
ruskoj politici. Od tada se na Rusiju gledalo kao na ponovo rođenu regionalnu ili čak globalnu silu, koja
se vraća svetskoj politici nakon perioda slabosti. Analitičari su Putinov govor u Minhenu tumačili čak i
kao nagoveštaj da Rusija sve više postaje revizionistička snaga nezadovoljna „postignutim sporazumima,
i dogovorima koji su postignuti u proteklih dvadeset godina, dok je Rusija navodno bila preslaba da
efikasno odbrani svoje interese.“ 4
Reakcija Zapada na novu rusku politiku bila je dvostruka. On nije imao potrebu da ispunjava svaki zahtev
Moskve i time umanji svoje političke mogućnosti. Zapad takođe nije hteo ni da zalazi u neku vrstu
konfrontacija sa Rusijom. Umesto toga i SAD i njeni evropski saveznici težili su da temeljno poboljšaju
komunikaciju sa Moskvom i da je ponovo aktiviraju na političkom nivou. Dok su bili spremni da pronađu
kompromis u vezi sa ovim pitanjima koja nisu bila centralna za politiku Zapada, nisu bili spremni da
prave, sa druge strane, nepotreban kompromis oko pitanja koja su glavna za njih.
O tome šta predstavljaju najbitnija pitanja a šta ne, bilo je očigledno različitih mišljenja, kao i o tome šta
je osnovni interes SAD-a i pojedinačnih evropskih nacija. Ovo je pokrenulo debatu oko toga koliko Zapad
može i koliko bi trebalo da se povinuje ruskim interesima i da time ohrabri nadu u Moskvi da može da
iskoristi razlike između SAD-a i određenog broja njenih evropskih saveznica.
Bilans Putinove Minhenske strategije ostaje, međutim, dvojak. Ubedio je vlade Zapada da pokažu
razumevanje za Moskvu. U isto vreme Kremlj se pokazao kao nesposoban da unese razdor između
evropskih saveznika i SAD i da postigne ijedan od svojih deklarisanih ciljeva. Postoje velika očekivanja
da se ponovnim pokretanjem odnosa između SAD-a i Rusije pod novom vladom SAD-a može doprineti
menjanju ovog bilansa u narednim mesecima. Ukoliko se ovo očekivanje ne ispuni, neuspeh Minhenske
strategije postao bi očigledan.
Rusija i SAD
Odnos između SAD-a i Rusije proteklih godina je uglavnom bio obeležen sve većim jazom između
blještave retorike i slabog sadržaja 5 . Glavni pokretači koji su podsticali saradnju bili su, uglavnom, u
oblasti bezbednosti i oblasti energije. 6 Međutim, čak je i tu zajednički interes bio prilično neznatan, kao
što se pokazalo na primeru rasprave oko iranskog nuklearnog dosijea, ili ograničene saradnje u vezi sa
Avganistanom. Osim toga, saradnja između ove dve zemlje nije podstaknuta nijednim jačim ekonomskim
interesom. Međusobna trgovina je ostala relativno slabo razvijena (pogledati sliku 1), iako veći deo stranih
investicija u Rusiji potiče iz SAD-a. Trgovina između SAD-a i Rusije rasla je faktorom 2,5 u poslednjih
dvanaest godina, znatno sporije nego ruska trgovina sa drugim delovima sveta, naročito sa Evropskom
unijom, Kinom ili Japanom. U 2007. godini udeo SAD-a u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu Rusije
opao je na 57% nivoa na kojem je bio 1995.g.
3) Engleski tekst pogledati na:
http://www.securityconference.de/konferenzen/rede.phpsprache=en&id=179.
4) Stephen Sestanovich, Russian-American Relations: Problems and Prospects. Prepared Testimony before the House Foreign
Affairs Committee, 17. maj 2007.g.
Dostupno na: http://www.cfr.org/publication/13354/russianamerican_relations.html (skinuto 05. marta 2009.). Pogledati takođe:
Andrei Zagorski, Moskau will das Verhältnis zum Westen neu verhandeln, in: Russland Analysen, br. 141, 6.07.2007, str. 2–6
(takođe dostupno na http://www.russlandanalysen.de).
5) Andrew Kuchins, Vyacheslav Nikonov, Dmitri Trenin, U.S.-Russian Relations: The Case for an Upgrade. – Moscow: Moscow
Carnegie Center, 2005, str. 1.
6) Ibidem.
84 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka