Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Kremlj je, vođen potrebom olakšavanja praktičnog menadžmenta, uništio sistem kontrole i balansa koji je
tada još uvek, iako ne savršeno, ipak funkcionisao. Sistem koji je nastao kao rezultat toga bio je sveden
na čisto mehaničku konfiguraciju, 2 kojoj nedostaje fleksibilnost u pogledu reakcije na promenu situacije
i nije sposoban na samoprilagođavanje i samorazvoj.
Konfiguracija vlasti je veoma rigidna i mehanička. Budući da nema sistem kontrole i balansa koji bi
pomogao da se prilagodi permanentno menjajućoj spoljnjoj sredini, niti dozvoljava fleksibilnost na
glavnim „zglobovima“, stalno ima potrebu za ručnim upravljanjem i podešavanjem. Kao rezultat toga,
makro menadžeri sistem, koji je jako malobrojan, mora da se nosi sa različitim urgentnim problemima
. Posebni interesi dominiraju nad opštim, i taktika ima prednost u odnosu na strategiju. Kao posledica
toga, niski kvalitet učinka pogoršan je nedostatkom transparentnosti i bezbrojnim administrativnim
konfliktim koji sprečavaju slobodan i brz protok informacija.
Usled gore pomenutih razloga, PUD je ne samo neefikasan i samim tim vrlo skup već njegova neefikasnost
vremenom raste. Bilo u Rusiji ili Venecueli, ovo čini da takav sistem snažno zavisi od stalnog povećanja
novčanih priliva koji bi nadomestili rastuću neefikasnost. Sistem, prema tome, nije samodovoljan i zavisi
od spoljnih faktora kao što je cena nafte ili gasa.
Mehanizam menadžmenta je previše primitivan u poređenju sa veoma komplikovanim predmetom
kojim se pretvara da upravlja. Sporedni efekti, a posebno, ako ne i isključivo, najneposredniji uzimaju se
u obzir i mogu lako da prevagnu nad željenim rezultatom. (Postoji nedostatak analize uspeha i troškova
tog uspeha kako na stadijumu donošenja odluke, tako i na stadijumu pošto je odluka doneta, što čini
mnoge odluke neefektivnim ili čak kontraproduktivnim. Menadžment demokratije iz jednog centra,
koji ne uzima u obzir regionalne različitosti, donosi različite rezultate, koji mogu da dovedu do željenih
konsekvenci u nekim slučajevima, međutim, do sasvim neželjenih u nekim drugim slučajevima. To je
još jedna ozbiljna protivrečnost PUD-a koja se nalazi između nedeljive vlasti i rigidnog centralizma u
upravljanju i različitih reakcija u društvu, koje se umnogome razlikuju prema regionalnim, urbano –
ruralnim, statusnim, etničkim i drugim linijama.
Previše uprošćeni PUD sistem, zasnovan na vertikalnom lancu komande, ne samo da nema odgovarajuće
teže i protivteže već nema ni siguran mehanizam koji ga onemogućava da se nosi sa velikim sistemskim
krizama koje nastaju kao rezultat loše planiranih, neizbalansiranih ili prosto neadekvatnih odluka. PUD je
progresivno uništio ili oslabio sigurne mehanizme kao što su:
− Slobodni i nezavisni mediji;
− Parlament koji predstavlja interese glavnih socio-političkih i regionalnih grupa; ozbiljne diskusije o
najvećim reformskim planovima;
− Priliku za društvo da izrazi svoje preference putem manje – više slobodnih i fer izbora u kojima su
oslikane različite nacionalno važne stvari , kao i putem referenduma o najvažnijim pitanjima;
− Gubernatore koji su izabarani narodnom voljom i kojima je dat fiksan mandat , pa su samim tim
odgovorni svojim glasačima;
− Dovoljno NVO, uključujući i think-tankove i organizacije koje prate događaje, a koji su sposobni da, u
isto vreme, obezbede i nezavisno preispitivanje vladinih planova i odluka, ali i da uzbune kako vlasti tako
i društvo u slučaju da odluke predstavljaju pretnju.
PUD je tehnološki najprefinjeniji kada se primenjuje na izbore. Sistem se oslanja na sledeće elemente:
nedopustivo visoke pragove za učešće, koji uključuju finansijske i direktne administrativne takse za
učešće, kao i brojne prepreke; izmanipulisan izbor kandidata; jako regulisan pristup k medijima; isti
akter koji ustanovljava pravila učestvuje na izborima i ima vlast da nadgleda da li su pravila poštovana.
Jednom, kada se nepravilnost nađe, represivne mere odmah slede. Izborne komisije rade sve to što je
gore navedeno, a same su kontrolisane od strane centra, policijskih i bezbednosnih organa i sudova koji
2) Kada je institute menjao substitutima, Putin im nije ostavio mesta za manevarski prostor ili bilo kakvu slobodu akcije, i
samim tim čvorovi sistema su povezani na veoma rigidan način.
44 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka