Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

svi rade u dogovoru jedni sa drugima. U odsustvu transparentne i javne kontrole, akter koji postavlja
pravila slobodan je da ih promeni u svako doba, ukoliko postojeća pravila ne donesu potreban rezultat.
Konačni rezultat je mreža „mina“ koje su stvorene u samom izbornom sistemu. 3 Osnovna protivrečnost
PUD-a sastoji se u tome da se ne može obezbediti unapred određeni rezultat izbora i, u isto vreme,
zadržati demokratski dekor. To čini model PUD-a nestabilnim i čini da on neizbežno skreće u stranu: ili sve
jačeg upravljanja ili u stranu demokratije. Drugim rečima, da bi se unapredio PUD model, koji nikako da
donese željeni rezultat, Vlada mora ili da poveća upravljanje, ili da dozvoli više demokratije.
Isključivanjem političkih snaga i bezbrojnih građana, čije interese oni predstavljaju, iz učešća u (a)
izborima, (b) procesu donošenja odluka koje slede, PUD sistem ne samo da podriva samog sebe, u smislu
legitimiteta i efikasnosti, već i pretvara potencijalnu sistemsku opoziciju u anti-sistemsku opoziciju. Cena
eliminisanja svakodnevne građanske kontrole vlasti i zapušavanja kanala kojim bi se para puštala može
biti eksplozija kadra da uništi čitav sistem.
Zasnovan na ličnosti onog ko ostaje na vrhu, pre nego na balansu institucija, PUD sistem je potencijalno
veoma nestabilan. To predstavlja ogroman politički rizik, posebno kada sistem, kao ogromna vrteška,
gubi momentum kako se prenos vlasti na glavnoj političkoj funkciji približava...
PUD ne može samog sebe da reprodukuje. Samim tim, zahteva manuelno upravljanje, konstantne
intervencije spolja. Kombinacija nedostataka komandnog sistema i nedostataka demokratskog sistema
traži ogroman i komplikovan blok za nadgledanje. U suprotnom, postoji jako iskušenje za elitu srednjeg
sloja da počne previše da upravlja izborima i zloupotrebi postojeće prilike u svoju korist. Upravo taj
rastući blok za nadgledanje, koji bi trebalo da nadomesti opadajuću javnost i transparentnost, postavlja
dodatan teren na sistem i čini ga čak i još manje fleksibilnim.
Lični karakter sadašnjeg ruskog političkog režima i slabost svih drugih institucija, izuzev institucije
predsednika, čini da je popularnost Putina - Medvedeva 4 od vitalnog značaja za sistem. To je jedina baza
za relativnu političku sigurnost, udica na kojoj se drži čitav politički sistem. Za razliku od 1998.god., kada
je sistem preživeo veoma nepopularnog predsednika usled snage Gornjeg i Donjeg doma Federalnog
Parlamenta, ništa sada ne bi moglo da nadomesti nedostatak poverenja u lidera. Upravo zato je ne samo
sam Putin već i cela politička klasa zainteresovana za držanje Putinovog rejtinga na visokom nivou, što
postaje sve komplikovanije usled krize i opadajućeg ekonomskog prosperiteta.
Kako se vlasti nose sa krizom
Vlada se nosi sa ekonomskom krizom na reaktivan način, ponašajući se kao vatrogasac. Njena dejstva
izgledaju uglavnom logično, iako u mnogim slučajevima kasne. Ono što je, po mom mišljenju, još važnije
jeste nedostatak odgovarajućih akcija u političkoj sferi i u sferi menadžmenta.
Predsednik Medevedev je u svom obraćanju o stanju nacije kritikovao sistem na veoma oštar način:
„Državna birokratija je, baš kao i pre 20 godina, vođena istim nepoverenjem ka slobodnom pojedincu
i aktivnosti. Birokratija periodično pravi noćnu moru biznisu, kako nešto ne bi bilo učinjeno pogrešno,
preuzima kontrolu nad masovnim medijima, kako nešto ne bi bilo učinjeno pogrešno, meša se u izborni
proces, kako pogrešna osoba ne bi bila izabrana, pritiska sudove, kako pogrešna osoba ne bi bila osuđena
itd“.
3) To su: skupljanje potpisa i njihova provera, izveštaji kandidata o njihovim profitima i vlasništvu, količina i tehnički detalji
o finansiranju kampanje, pravila agitacije. Postoji šou u predgrađu Petrograda, gde deca trče na popločanom terenu, a mlaz
fontane se može pojaviti bilo kad i pod bilo kojom od ploča, i niko ne zna gde i kada. Postoji neprimetni, stari čovek koji zna i
koji sedi sa strane paleći ovaj ili onaj mlaz fontane s vremena na vreme. Nešto slično se dešava sa pomenutim minama: pravila
su ustanovljena na takav način da ih svaki kandidat može prekršiti bilo kad bilo gde. Vlasti gledaju kroz prste na ova kršenja do
određenog momenta, ali, u svako doba, spremni su da kazne kandidata koji im nije po volji, potpuno legalno. Prema tome, tu se
radi o selektivnoj primeni prava.
4) Iako je objavljena popularnost Medvedeva prilično visoka, ipak je par procenata niža od Putinove. Činjenica da oscilira na
apsolutno isti način kao i Putinova ukazuje na to da je reč, zapravo, o popularnosti jednog lidera, pri čemu je Medvedevljeva
samo odraz Putinove.
Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 45