Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uvodno izlaganje <strong>na</strong> II okruglom stolu <strong>ISAC</strong> fonda<br />
posvećenom rusko-srpskim odnosima 21. iv 2009. godine<br />
Dr Nikolaj Petrov 1<br />
Prva tema: Savreme<strong>na</strong> Rusija, njeni susedi i region(i) privilegovanih interesa<br />
Savreme<strong>na</strong> Rusija<br />
(o pojednostavljenoj predstavi <strong>Rusije</strong> <strong>na</strong> Zapadu)<br />
Kondoliza Rajs je 18. septembra 2008. godine u Fondu German Marshall istakla da je Rusija zemlja koja<br />
postaje sve više autoritar<strong>na</strong> u unutrašnjim poslovima, i sve agresivnija u spoljnoj politici. Trebalo bi<br />
<strong>na</strong>glasiti da postoji jed<strong>na</strong> razumljiva veza između ruske spoljne i unutrašnje politike. (...) Odgovor ćemo<br />
dati pomoću osvrta <strong>na</strong> proces donošenja odluka i političku organizaciju u Rusiji. Tokom osam godi<strong>na</strong><br />
Putinovog predsedničkog mandata konstantno su slabile, korak po korak, državne institucije, osim same<br />
predsedničke funkcije. Funkcije institucija preuzela su različita tela koja nemaju nikakvu nezavisnost i<br />
legitimnost, što je veoma važno kako za unutrašnju tako i za spoljnu politiku <strong>Rusije</strong>. Takođe, odnos<br />
između centralne vlasti i regio<strong>na</strong> bi se mogao opisati kao klatno koje se neprestano kreće. Za vreme<br />
predsednika Jeljci<strong>na</strong> ovo klatno je otišlo predaleko u pravcu regio<strong>na</strong>. Tako da je bio potreban Putin da<br />
ponovo uspostavi centralnu vlast. Međutim, on je izabrao <strong>na</strong>jlakši <strong>na</strong>čin da to uradi. Pošto je uživao veliku<br />
popularnost, te je odabrao da ne pokušava da igra različite igre sa parlamentom, različitim političkim<br />
partijama i različitim institucijam, već da učvrsti svoju predsedničku moć, što je dovelo do slabljenja<br />
institucija. Ako se osvrnemo <strong>na</strong> osam godi<strong>na</strong> Putinove vlasti, vidljivo je da su postojale dve veoma<br />
različite faze: prva, veoma efikas<strong>na</strong> faza, koja je trajala do 2003. godine tokom koje je državni centar<br />
obnovio svoju moć i smanjio autonomiju regio<strong>na</strong> koji su počeli da liče <strong>na</strong> nezavisne srednjevekovne<br />
kraljevine (…); i druga, kada je krajem Putinovog prvog mandata klatno <strong>na</strong>stavilo da ide u smeru koji je<br />
vremenom postao pogrešan. Rusija da<strong>na</strong>s izgleda kao previše centralizova<strong>na</strong> i previše unitar<strong>na</strong> država.<br />
Ne postoji sistem mehanizama kontrole i balansa u odnosu prema regionima, kao ni prema različitim<br />
socijalnim grupama. Vladimir Putin je oslabio sigurnosne mehanizme. Rusija, kao politički sistem, imala<br />
je te mehanizme oličene u parlamentu koji se mogao suprotstaviti vladi, zatim u slobodnim medijima i<br />
regio<strong>na</strong>lnim vladama koje su nekad bile birane i koje su mogle da se suprotstave <strong>na</strong>merama federalnih<br />
vlasti. Nepostojanje sigurnosnih sistema, kao i mehanizama provera i balansa, dovelo je do neefikasnosti<br />
u upravljanju, što za vreme ekonomskog prosperiteta nije bilo toliko bitno. Ovo se desilo zbog toga što<br />
su fi<strong>na</strong>nsijski prilivi zamagljivali neefikasnost i usvajanje ponekad čak i nerazumnih odluka, koje su se<br />
donosile bez obzira <strong>na</strong> reakcije iz regio<strong>na</strong>. Sada to više nije slučaj. U doba krize vreme teče mnogo brže,<br />
što je onemogućilo sistem kvazi mehanizama provere i balansa koji je prestao da funkcioniše kako treba.<br />
Kako je taj sistem funkcionisao za vreme Puti<strong>na</strong> Ko<strong>na</strong>čne odluke su se odlagale što je duže moguće,<br />
omogućavajući različitim učesnicima u procesu da dopru do predsednika koji je donosio krajnju odluku.<br />
Neke odluke nisu donošene mesecima, što je omogućavalo postizanje balansa između različitih klanova<br />
i slojeva interesa. Ovo više nije moguće, pošto se odluke moraju donositi u kratkom vremenskom roku,<br />
što mogućnost postizanja balansa između različitih interesnih grupa čini još težom nego što je to<br />
bilo pre. Dakle, <strong>na</strong>meće se zaključak da unutar interne političke mašinerije u Rusiji raste neefikasnost.<br />
Nje<strong>na</strong> modernizacija i veća sofisticiranost su nužni kako bi mogla da odgovori <strong>na</strong> menjanje okruženja.<br />
To <strong>na</strong>ravno podrazumeva uvođenje eleme<strong>na</strong>ta političkog takmičenja, što se i dešava, mada ne toliko<br />
brzo koliko treba. Potrebno je ponovo uspostaviti neke elemente federalizma koji su nestali. Pitanje je<br />
da li ovaj sistem ima dovoljno vreme<strong>na</strong> da se modernizuje, i<strong>na</strong>če će biti nemoguće da se nosi sa svim<br />
izazovima sa kojima se da<strong>na</strong>s suočava. (...) Problem je više vezan za sferu upravljanja i političku sferu, dok<br />
1) Nikolaj Petrov je Stariji konsultant i istraživač u Moskovskom centru Karnegi, gde je i član Naučnog saveta.<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 75
Change language