Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Energetski sporazum <strong>Srbije</strong> i <strong>Rusije</strong>, dve strane medalje<br />
A<strong>na</strong>tolij Pomorcev 1<br />
Krajem 2008. godine Vlade <strong>Srbije</strong> i <strong>Rusije</strong>, su <strong>na</strong>kon više meseci iscrpljujućih pregovora, ko<strong>na</strong>čno postigle<br />
dogovor o svim tačkama međudržavnog energetskog sporazuma, koji je potpisan još 25. januara 2008.<br />
godine.<br />
U skladu sa postignutim dogovorom, ruska stra<strong>na</strong> će u skorije vreme postati vlasnik 51% akcija srpskog<br />
<strong>na</strong>ftnog giganta NIS. Za kontrolu <strong>na</strong>d NIS-om, novi vlasnik, kompanija «Gasprom njeft» će izdvojiti 400<br />
milio<strong>na</strong> evra u vidu jednokratne isplate u budžet <strong>Srbije</strong>, a do 2012. godine investirala u modernizaciju<br />
postrojenja NIS još 547 milio<strong>na</strong> evra. Za uzvrat, ruski vlasnik će, između ostalog, dobiti dve rafinerije<br />
u Pančevu i Novom Sadu, čiji je godišnji kapacitet prerade 4,073 milio<strong>na</strong> to<strong>na</strong> sirove <strong>na</strong>fte. 2 Nakon<br />
modernizacije proizvodnih pogo<strong>na</strong> dve rafinerije, njihov ukupan kapacitet proizvodnje može biti<br />
povećan do nivoa od 7 milio<strong>na</strong> to<strong>na</strong> sirove <strong>na</strong>fte godišnje. Prema rečima predstavnika «Gasprom njeft-a»,<br />
koji ne poseduje pogone za preradu <strong>na</strong>fte, ulaganja u modernizaciju NIS je jedan od prioriteta. Osim<br />
toga, ozbiljan interes za rusku stranu predstavlja razgra<strong>na</strong>t prodajni sistem NIS. 3 Međutim, sušti<strong>na</strong><br />
energetskog dogovora nije u <strong>na</strong>ftnom, već u gasnom segmentu tog dokumenta. Prema Ugovoru, ruska<br />
stra<strong>na</strong> čiji interes zastupa kompanija Gasprom, uzima <strong>na</strong> sebe obavezu izgradnje srpskog dela gasovoda<br />
«Južni tok» i skladišta gasa u Ba<strong>na</strong>tskom Dvoru. Treba <strong>na</strong>pomenuti da su želju da se priključe «Južnom<br />
toku», izrazile i Bugarska, Grčka, Italija, Mađarska, Hrvatska, Bos<strong>na</strong> i Hercegovi<strong>na</strong>, Austrija i Slovenija.<br />
Bez obzira <strong>na</strong> to što su vlada i Parlament <strong>Srbije</strong> pozitivno ocenili energetski sporazum, potpisan u januaru<br />
2008 godine, u srpskoj javnosti su stalno pominjani negativni aspekti ovog dokumenta. U datoj situaciji<br />
poželjno je podrobno a<strong>na</strong>lizirati sve vrline i mane ovog sporazuma, kako bi se stvorila njegova objektiv<strong>na</strong><br />
slika.<br />
Naftni deo<br />
Jedan od glavnih argume<strong>na</strong>ta protivnika realizacije ugovora je teza o «nepravedno niskoj ceni NIS-a»,<br />
koja počiva <strong>na</strong> proceni tržišne vrednosti 100% akcija NISa, koju je sprovela agencija Deloitte u junu<br />
2008 godine. Prema toj proceni, vrednost NIS <strong>na</strong> 30.06.2008. bila je 2,2 milijardi evra. 4 Na osnovu ove<br />
procene stvara se slika da je prodaja NIS-a za 400 milio<strong>na</strong> evra štet<strong>na</strong> po srpski budžet (koji je <strong>na</strong>vodno <strong>na</strong><br />
gubitku od 1,8 milijardi evra) i dugoročni ekonomski interes <strong>Srbije</strong>. Pri tome učesnici diskusije ignorišu<br />
nekoliko činjenica, koje pobijaju njihovu tezu. Kao prvo, 400 milio<strong>na</strong> evra je ce<strong>na</strong> koja je ponuđe<strong>na</strong> za<br />
samo 51% akcija NIS. Dakle, ako uzmemo u obzir ovu procenu Deloitte-a, 51% akcija ne bi mogao koštati<br />
više od 1,1 milijardi evra. Kao drugo, treba imati u vidu da je data proce<strong>na</strong> izvrše<strong>na</strong> pre <strong>na</strong>stupanja «vruće<br />
faze» ekonomske krize, u doba kada je ce<strong>na</strong> <strong>na</strong>fte a samim tim i kapitalizacija svake <strong>na</strong>ftne kompanije<br />
<strong>na</strong>lik NIS-u, bila <strong>na</strong> <strong>na</strong>jvišem nivou. Od tada se situacija radikalno promenila – ce<strong>na</strong> <strong>na</strong>fte je pala 5 puta,<br />
shodno tome pala je i ce<strong>na</strong> <strong>na</strong>ftnih kompanija. 5 Prema tome svako pozivanje <strong>na</strong> procenu iz ju<strong>na</strong> 2008.g.<br />
jednostavno gubi svaki smisao. Osim toga, izostavlja se činjenica da je «Gasprom njeft» obavezan da uloži<br />
547 milio<strong>na</strong> evra u modernizaciju pogo<strong>na</strong> NIS-a, kao i da preuzme dugove NISa u iznosu manjem od 10<br />
milio<strong>na</strong> evra. Bitno je spomenuti, da dogovor precizira da ruska stra<strong>na</strong> mora uložiti ovu sumu, bez obzira<br />
1) A<strong>na</strong>tolij Pomorcev je a<strong>na</strong>litičar i novi<strong>na</strong>r lista РБК Daily iz Moskve.<br />
2) Zvanični podaci NIS iz 2004 godine, http://www.nis.rs/<br />
3) 500 pumpi <strong>na</strong> teritoriji <strong>Srbije</strong> i Crne Gore, godišnji promet do 2,5 milio<strong>na</strong> to<strong>na</strong> <strong>na</strong>ftnih derivata – zvanični podaci NIS iz 2004<br />
godine, www.nis.rs<br />
4) http://www.media.srbija.sr.gov.yu/medsrp/dokumenti/nis_izvestaj_trzis<strong>na</strong>_vrednost.pdf<br />
5) <strong>na</strong> primer, akcije LUKOIL su u periodu od 14. septembra do 15 novembra 2008. godine izgubile 49% svoje tržišne vrednosti,<br />
http://www.lenta.ru/articles/2008/11/19/compare/<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 163
Change language