Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U senci gasa i politike:<br />
kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja <strong>Srbije</strong> i <strong>Rusije</strong><br />
Prof. dr. Miroslav Jovanović 1<br />
Kada se da<strong>na</strong>s govori o srpsko-ruskim odnosima, kako prošlim, tako i savremenim, akce<strong>na</strong>t se, gotovo<br />
po pravilu, stavlja <strong>na</strong> političke veze. No, istorija međusobnih odnosa nedvosmisleno pokazuje da su<br />
podjed<strong>na</strong>ko z<strong>na</strong>čajne, ako ne i z<strong>na</strong>čajnije, bile kulturne, umetničke, duhovne, religiozne i crkvene veze<br />
dva <strong>na</strong>roda (svakako i <strong>na</strong>učne veze, ali one – zbog svoje mnogostrane specifičnosti, prevazilaze okvire<br />
jednog opšteg pregleda).<br />
U istorijskoj ravni te veze, kontakti i uticaji mogu se pratiti od, Srednjeg <strong>veka</strong>, kontakta Stefa<strong>na</strong> Nemanje<br />
sa ruskim mo<strong>na</strong>sima i često spominjanog, susreta Rastka Nemanjića sa ruskim mo<strong>na</strong>hom, koji je srpskog<br />
princa „sklonio“ da primi mo<strong>na</strong>ški postrig u ruskom ma<strong>na</strong>stiru Sv. Pantelejmo<strong>na</strong>, <strong>na</strong> Svetoj Gori, krajem<br />
12. <strong>veka</strong>, i, svakako neopravdano zaboravljenog, srpskog mo<strong>na</strong>ha Lazara koji je projektovao prvi časovnik<br />
u moskovskom Kremlju, početkom 15. <strong>veka</strong>. Preko srpskih (južnoslovenskih) uticaja <strong>na</strong> rusku kulturu i<br />
pismenost, primera radi tokom 15. <strong>veka</strong>, odnosno materijalne i kulturne pomoći srpskim ma<strong>na</strong>stirima<br />
i crkvi, koju su srpski mo<strong>na</strong>si i sveštenici dobijali prilikom brojnih poseta Rusiji od 16. do kraja 18. <strong>veka</strong>,<br />
kao i kulturne i prosvetne pomoći koju je početkom 18. <strong>veka</strong> srpski <strong>na</strong>rod u Habzburškoj mo<strong>na</strong>rhiji dobio<br />
od ruskih imperatora. Do, primera radi, međusobnih veza i kontakta i s<strong>na</strong>žnog međusobnog prožimanja<br />
i uočljivog kulturnog, umetničkog, <strong>na</strong>učnog i duhovnog uticaja koji su u srpskoj sredini ostavile brojne<br />
ruske izbeglice, <strong>na</strong>šavši početkom dvadesetih godi<strong>na</strong> 20. <strong>veka</strong> prijem u srpskoj sredini, <strong>na</strong>kon izgo<strong>na</strong> i<br />
egzila iz Domovine. Najzad, i do brojnih savremenih veza, kontakta i uticaja koje su u dve sredini ostavili<br />
veliki umetnici, poput Milorada Pavića, Konstanti<strong>na</strong> Kostjukova, Nikite Mihalkova ili Emira Kusturice.<br />
Brojni, raznovrsni i bogati sadržaji viševekovnih kontakta, uticaja, saradnje, kulturne i duhovne razmene<br />
srpskog i ruskog <strong>na</strong>roda, <strong>Srbije</strong> i <strong>Rusije</strong>, formirali su specifičan i prepoz<strong>na</strong>tljiv prostor kulturnog i duhovnog<br />
dodira, prožimanja i preplitanja. On je prepoz<strong>na</strong>tljiv posebno u srpskoj sredini, mada bi se teško moglo<br />
reći da je i u ruskoj zanemarljiv.<br />
Na žalost, često se dešava da se čak i ti bogati i raznoz<strong>na</strong>čni sadržaji i aspekti međusobne kulturne i<br />
duhovne razmene dva <strong>na</strong>roda, u javnom diskursu krajnje pojednostavljeno ili apsolutizuju i glorifikuju, ili<br />
pak negiraju i odbacuju – čime se svode isključivo <strong>na</strong> pojednostavljene crno-bele simbole, pogodne za<br />
upotrebu u dnevnopolitičkim razmiricama.<br />
Iz tog razloga svedoci smo zanimljive pojave. Naime, dok se za sferu politike i političkih odnosa, slobodno<br />
može reći da ima malo stručnjaka koji ih dobro razumeju i pouzdano mogu da tumače savremenu politiku<br />
<strong>Rusije</strong>/<strong>Srbije</strong>, a (pre)mnogo onih koji „imaju mišljenje“, iako nemaju mnogo (ili čak uopšte) z<strong>na</strong>nja o<br />
savremenom političkom stanju ili međusobnim odnosima, njihovoj istoriji, ali zato imaju s<strong>na</strong>žno izraženu<br />
ambiciju da ih, uprkos nepoz<strong>na</strong>vanja, javno tumače i svoje „mišljenje“ promovišu. Dok se, za ekonomsku<br />
(i, još uže, energetsku) sferu rusko-srpskih odnosa slobodno može konstatovati da ima srazmerno malo<br />
stručnjaka koji ta pitanja suštinski razumeju, i da je još manje njih spremno da se, povodom ekonomskih<br />
odnosa ili energetske saradnje, javno oglašava – svesno i voljno prepuštajući javne debate intelektualcima<br />
„opšte prakse“, koji „imaju mišljenje“ o gotovo svim aktuelnim pitanjima, pa i problemu rusko-srpske<br />
ekonomske i energetske saradnje. Nasuprot tome, za sferu duhovnosti i kulture se, sa sigurnošću, može<br />
konstatovati da ima dosta stručnjaka koji se izuzetno dobro razumeju u pitanja međusobne kulturne i<br />
duhovne saradnje, međusobnog (u)poz<strong>na</strong>vanja i afirmacije. Reč je o ljudima koji su ne samo posmatrači<br />
i pasivni korisnici, već i aktivni učesnici u <strong>na</strong>vedenim procesima. Koji su decenijama činili i zaista mnogo<br />
1) Prof. dr. Miroslav Jovanović je profesor <strong>na</strong> Filozofskom fakultetu u Beogradu i savetnik <strong>ISAC</strong> fonda <strong>na</strong> projektu Praćenje rusko-srpskih<br />
odnosa.<br />
<strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong> 183
Change language