Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

nastavak tabele sa prethodne strane
Kosovo-UNMIK 2 1,2 0,8 40 1
Bugarska 18,9 10,2 9,1 48 9
Rumunija 39,6 28,7 12 30 26,1
Ukupno 97,2 61,9 36,8 38 60,5
*t oe – tona ekvivalentne nafte (tone of oil equivalent), jedinica za energiju, kao količina energije realizovana kroz sagorevanje jedne tone sirove nafte
Izvor: Energy in the Western Balkans, IEA, 2008
Razvoj ovog energetskog tržišta je koordinisan od strane Evropske komisije, čime su energetski sektori
ovog regiona „jednom nogom“ u Evropskoj Uniji.
Srbija je članica Energetske zajednice, što je potvrdila ratifikacijom Ugovora o osnivanju (jul 2006, Sl.glasnik
RS 62/06), odnosno usvajanjem Zakona o ratifikaciji Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice.
U energetskoj ponudi Regiona, Srbija učestvuje sa 17.2%, a u finalnoj potrošnji 16%. Posmatrano prema
tipu energetskog izvora, Srbija se izdvaja sa učešćem uglja (30%), dok je na drugom mestu po ponudi
hidroenergija (23%), a na četvrtom po ponudi sirova nafta (23.4%).
Upravo zbog toga, izazovi koji su pred Srbijom nisu ništa manji, a odgovornost političkog i ekonomskog
establišmenta je uvećana.
Od demokratskih promena u Srbiji (2000) u oblasti energetike nije se mnogo učinilo. Pored Zakona
o energetici, donetog čak četiri godine kasnije (2004), Strategije razvoja energetike Srbije do 2015.
godine (2005), i Programa njenog ostvarenja (čak 2007), osnivanja Agencija (regulatorne i za energetsku
efikasnost), suštinski, na razvoju, restrukturiranju i podizanju efikasnosti, nije učinjeno gotovo ništa.
Pored toga, zbog neusaglašenosti sa evropskim direktivama, zakon o energetici je u procesu izmena,
a Strategija razvoja energetike je zastarela. Država je u većem delu energetskog sektora Srbije više bila
maćeha nego majka, posebno u oblasti poslovanja javnih preduzeća, koja su i dalje visoko neefikasna i
većinom u gubitku (procenjeni gubitak JP Elektroprivreda Srbije za 2008.godinu je 20 milijardi dinara ili
oko 240 miliona evra). U periodu od 2000-2008.godine cena električne energije se u Srbiji povećala za
540%, dok je rast plata u Srbiji bio ispod 100%. I pored toga, gubici se gomilaju, potrošnja energije raste
(za 9% i 23% u periodima 2008/2002., i 2015/2008), a novi objekti se ne grade. Kapitalni energetski objekti
su izgrađeni do sredine 80tih godina, od kada nastaje period dezinvestiranja, koji traje i danas. Građani
Srbije su kroz povećanje cena električne energije, prethodnih godina finansirali neefikasnost, i korupciju
unutar EPS-a, umesto da su finansirali nove elektroenergetske objekte.
Pogubno delovanje države vidljivo je i na primeru preduzeća Naftna industrija Srbije. Da bi se tržište
nafte i naftnih derivata stavilo pod kontrolu, odnosno pružila prilika NIS-u da uposli svoje prerađivačke
kapaciteta i modernizuje rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, država je 2001. godine posebnom uredbom
regulisala uslove i način uvoza i preradu nafte, odnosno derivate nafte (Službeni glasnik RS 92/2007).
Uredbom o uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, zabranjen je uvoz osnovnih derivata nafte osim u
154 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka