Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

More documents

Recommendations

Info

42 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka
Ekonomska kriza u Rusiji i njeni efekti na unutrašnju i spoljnu politiku Nikolaj Petrov 1 Politička dimenzija krize Ekonomska kriza koju Rusija sada preživljava ima dvojaku prirodu. Ona je globalna ali i domaća ekonomska kriza, kojoj je katalizator bila ona globalna. Model ruskog ekonomskog razvoja, zasnovan na izvlačenju prirodnih resursa, približava se logičnom kraju. Nesposobnost Rusije da održi brzi rast ekonomije samo je pitanje vremena. Iako politička kriza i reformisanje ruskog političkog sistema, kao posledica te krize, izgledaju neizbežnim, masovni socijalni nemiri verovatno nisu ono što će do toga dovesti. Prema sociolozima, potrebno je oko godinu dana da se gubitak posla i nemogućnost da se zadrži ustaljeni način življenja pretvori u politički protest. Sistemska margina sigurnosti, usled ovog faktora, prenosi se daleko iza 2009.god., s obzirom na postojeće ogromne finansijske rezerve koje mogu da obezbede određene socijalne garantije. Najveća pretnja stabilnosti povezana je, pre svega, sa ekstremno neefikasnim menadžmentom koji može da izazove lokalni kolaps i nemogućnost da spreči ekspanziju lokalne krize na nivo države; osim toga, i sa intenziviranjem borbi klanova elite u situaciji kada se resursi smanjuju i kada slabi sposobnost da osoba na vrhu drži elite pod kontrolom. Prema tome, najverovatniji scenario je pojava političke krize ne direktno iz ekonomske, već iz borbi elita i krize menadžmenta. U uslovima ekonomske krize koja se produbljuje, neizbežno je da će se broj javnih konflikata u regionima povećavati. Pravo pitanje jeste pitanje njihovog dometa, gde oni mogu da budu ograničeni, tj. lokalizovani. U neposrednoj prošlosti, Kremlj je dao prednost poslušnim funkcionerima koji su popunili pozicije gubernatora, zanemarujući kandidate sa dokazanim sposobnostima za vođstvo. Ako bi sutra ovi gubernatori morali da se obrate ljutoj gomili koja se protivi vlastima, većina njih ne bi bila dorasla tom izazovu. Postoje ljudi koji bi mogli da se nose sa ovom turbulentnom situacijom. Većina njih jesu iskusni političari iz Jeljcinove ere, koji su preživeli demonstracije i proteste kasnih 1980-tih i ranih 1990- tih. Međutim, danas, njihov broj ne prelazi desetinu. Kriza čini slabosti političkih i menadžerskih sistema vidljivijim i suštinskim , i povećava cenu greške. Osnove previše upravljane demokratije Previše upravljana demokratija (PUD), koja je bila sagrađena u Putinovoj Rusiji, jeste kompleksni ešalonski sistem, koji omogućava vlastima da eliminišu javnu kontrolu i izbegnu javnu odgovornost, u isto vreme čuvajući privid poštovanja demokratskih procedura. Postoje tri nivoa kontrole u sistemu PUD koji uključuju upravljanje akterima, institucijama i pravilima igre. Osnovni elementi Putinovog PUD su: (1) snažan predsednički sistem upravljanja, na uštrb svih drugih institucija i aktera, uključujući oba doma Parlamenta, sudstvo kao i poslovne i regionalne elite; (2) državna kontrola medija, koja se koristi da utvrdi javno mnjenje kroz dozirane i flitrirane poruke; (3) kontrolisane izbore koji više ne služe kao mehanizam u kojem učešće uzima javnost, već služe da bi se odluke koje elite donose legitimisale; Oslabljene institucije ne mogu više da ispune svoju ulogu u okviru sistema. Njih postepeno zamenjuju „substituti“ koji su potpuno kontrolisani od strane predsednika i nemaju nezavistan izvor legitimizacije. 1) Nikolaj Petrov je Stariji konsultant i istraživač u Moskovskom centru Karnegi, gde je i član Naučnog saveta. Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka 43
Page 1 and 2: Odnosi Rusije i Srbije na početku
Page 3 and 4: Sadržaj Žarko N. Petrović Odnosi
Page 5 and 6: Odnosi između Srbije i Rusije: tro
Page 7 and 8: Taj uticaj je porastao u Srbiji i z
Page 9 and 10: Istorijski i politički aspekti odn
Page 11 and 12: Dve Rusije: o dva dominantna diskur
Page 13 and 14: slučaju - znači da dominacija dva
Page 15 and 16: Istorijski okvir rusko-srpskih odno
Page 17 and 18: politiku 26 , a na da se usklađuju
Page 19 and 20: Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja
Page 21 and 22: svaki put je prava Srba na autonomi
Page 23 and 24: lokalne medije u zemljama Zapadnog
Page 25 and 26: Rusko-srpsko strateško partnerstvo
Page 27 and 28: Prilikom posete ministra spoljnih p
Page 29 and 30: Ipak, Rusija je zadržala kancelari
Page 31 and 32: Kada su propali svi pokušaji gruzi
Page 33 and 34: ezbednosti u Evropi. 44 Samim tim,
Page 35 and 36: toga, Lavrov je spomenuo i neophodn
Page 37 and 38: Nesmetana realizacija strateških e
Page 39 and 40: partnerstvo sa Rusijom. Teško je n
Page 41: Nekoliko pogleda na savremenu Rusij
Page 45 and 46: svi rade u dogovoru jedni sa drugim
Page 47 and 48: političkih elita koji su isplivava
Page 49 and 50: Vlast u Rusiji: Sistem donošenja o
Page 51 and 52: postoji oštra borba (posebno oko l
Page 53 and 54: Mehanizam razrade spoljnopolitički
Page 55 and 56: u zemljama bivšeg SSSR-a , izaziva
Page 57 and 58: Sloboda izražavanja u Rusiji Ruski
Page 59 and 60: da Vlada nije zainteresovana da št
Page 61 and 62: Energetsko ekonomski odnosi Rusije,
Page 63 and 64: Već duže vreme postoji jasna volj
Page 65 and 66: Odnosi Rusije i Ukrajine aktuelni s
Page 67 and 68: Značaj Belorusije ogleda se u efik
Page 69 and 70: zajedničkog regulatornog okvira,
Page 71 and 72: Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 73 and 74: nema ni status potencijalnog kandid
Page 75 and 76: Uvodno izlaganje na II okruglom sto
Page 77 and 78: poziciji, te da smatra da njena ulo
Page 79 and 80: je u tome što je Rusija za vreme J
Page 81 and 82: Bezbednosni okvir u Evroaziji Odnos
Page 83 and 84: Rusija i Zapad: Revizionizam ili st
Page 85 and 86: Slika 1: Udeo SAD-a u spoljnoj trgo
Page 87 and 88: cilj mora, po mom mišljenju, da bu
Page 89 and 90: Postavljanje agende Ruski pogledi n
Page 91 and 92: (CSTO), ekonomijama kroz razvoj Evr
Page 93 and 94:
od strane Zapada odslikavalo duple
Page 95 and 96:
Rusija, Srbija i NATO Srđan Gligor
Page 97 and 98:
telefonska linija između kancelari
Page 99 and 100:
Odnosi Rusija-NATO: Neke pouke za S
Page 101 and 102:
Ruska vizija bezbednosti u Evropi i
Page 103 and 104:
Osvrt na ruske bezbednosne nedoumic
Page 105 and 106:
Istovremeno, najavljeno resetovanje
Page 107 and 108:
potpisnica; i (3) vanrednu konferen
Page 109 and 110:
dimenzije. 38 Budućnost inicijativ
Page 111 and 112:
tome da nema govora o mogućnosti v
Page 113 and 114:
Govor ministra Jeremića u Atini ko
Page 115 and 116:
Uloga Rusije u obezbeđivanju održ
Page 117 and 118:
Perspektive saradnje između Jugois
Page 119 and 120:
pažnja izaziva nedoumice. Sasvim j
Page 121 and 122:
Moskve i Teherana dobija i praktič
Page 123 and 124:
stanje i slaćemo ga na svetska tr
Page 125 and 126:
Nulta opcija u virtuelnoj trci gaso
Page 127 and 128:
tok, kojim se njegov kapacitet pove
Page 129 and 130:
Sasvim je moguće da bi Rusija izbe
Page 131 and 132:
Procena posvećenosti Rusije izgrad
Page 133 and 134:
u ubeđivanju Beograda. Ustvari, su
Page 135 and 136:
Karta 1 - Infrastruktura izvoza gas
Page 137 and 138:
nego sama industrija. Kada je Gazpr
Page 139 and 140:
Ruski energetski interesi u Jugoist
Page 141 and 142:
U glavnom gradu Crne Gore, Podgoric
Page 143 and 144:
MOL-u i tako ušli u vlasničku str
Page 145 and 146:
Južni tok Izvor: Izvor: Gazprom Za
Page 147 and 148:
Ruska energetska politika i Balkan
Page 149 and 150:
kupca. 15 Tome su suprotstavljene o
Page 151 and 152:
poseduje značajnu polugu uticaja p
Page 153 and 154:
Srpski energetski sektor - stanje i
Page 155 and 156:
slučajevima kada je ugrožena stab
Page 157 and 158:
Kritične tačke energetskog sektor
Page 159 and 160:
3. Dobijanjem statusa preduzeća ko
Page 161 and 162:
arel nafte, niti litar evro dizela,
Page 163 and 164:
Energetski sporazum Srbije i Rusije
Page 165 and 166:
pokazuju i Austrija, Bosna i Herceg
Page 167 and 168:
Energetska bezbednost zemalja Jugoi
Page 169 and 170:
sporazumi o izgradnji velikih infra
Page 171 and 172:
partnerstva ovih zemalja i EU, ulag
Page 173 and 174:
Tabela 6. Gasni sektor regiona Trž
Page 175 and 176:
Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 177 and 178:
Uvodno izlaganje na III okruglom st
Page 179 and 180:
geopolitika uticajna na odluke u Ru
Page 181 and 182:
Saradnja u oblasti kulture i religi
Page 183 and 184:
U senci gasa i politike: kulturni i
Page 185 and 186:
na percepciju elitne kulture, ili j
Page 187 and 188:
imali nikakve, ni približne predst
Page 189 and 190:
U sličnom kontekstu može se, sa d
Page 191 and 192:
No, kada je reč o generalnoj perce
Page 193 and 194:
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u S
Page 195 and 196:
Krajem XX i početkom XXI veka rusk
Page 197 and 198:
Tokom poslednje decenije XX veka (1
Page 199 and 200:
Tabela 6: Teologija, mistika, konze
Page 201 and 202:
Zaključak Ruski/sovjetski kulturni
show all

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund