Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
Odnosi Rusije i Srbije na poÄetku XXI veka - ISAC Fund
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>na</strong> posledice ekonomske krize. Ako ovaj aspekt ugovora ne bude ispoštovan do kraja 2012. godine, srpska<br />
stra<strong>na</strong> dobija mogućnost poništavanja celokupnog ugovora o kupoprodaji NIS-a.<br />
Sledeći u nizu argume<strong>na</strong>ta protivnika energetskog aranžma<strong>na</strong> je <strong>na</strong>vodni gubitak kontrole <strong>na</strong>d<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom <strong>na</strong>ftnom kompanijom i njenom nepokretnom imovinom, u koju ulaze i <strong>na</strong>lazišta <strong>na</strong>fte<br />
i gasa <strong>na</strong> teritoriji <strong>Srbije</strong>. Prema ko<strong>na</strong>čnom dogovoru Moskve i Beograda, srpska stra<strong>na</strong> će zadržati<br />
z<strong>na</strong>čajan uticaj <strong>na</strong> proces donošenja odluka <strong>na</strong> nivou kompanije, preko svojih predstavnika u <strong>na</strong>dzornom<br />
i upravnom odboru, kao i niz me<strong>na</strong>džerskih pozicija. Šta više, bez saglasnosti srpske strane, nemoguće je<br />
donošenje odluka strateškog karaktera (sve dok Beograd kontroliše 10% akcija).<br />
Tokom pregovora, srpska stra<strong>na</strong> je izborila i z<strong>na</strong>čajne socijalne garancije. Ugovor o prodaji NIS-a, prema<br />
rečima srpskih zvaničnika, garantuje da do 2012. godine neće biti otpuštanja osoblja, plate će biti u skladu<br />
sa inflacijom i ekonomskom situacijom u zemlji, a otpremni<strong>na</strong> za radnike koji će dobrovoljno <strong>na</strong>pustiti<br />
firmu iznosiće 750 evra po godini radnog staža, što je <strong>na</strong>jveći iznos otpremnine u istoriji srpske privatizacije.<br />
Srpska stra<strong>na</strong> je sa manje uspeha prošla u ekološkom segmentu pregovora. Dakle, ruska stra<strong>na</strong> je izrazila<br />
spremnost da investira u obnovu ekološke zaštite rafinerija, do 60 milio<strong>na</strong> evra, ali srpska vlada je pristala<br />
da kompenzuje ekološku štetu u iznosu od 25% novčanog iznosa kupoprodajnog ugovora (100 milio<strong>na</strong><br />
evra). Uzimajući u obzir da se ekološki incidenti <strong>na</strong> području rafinerija dešavaju relativno često, možemo<br />
da konstatujemo da će Vlada <strong>Srbije</strong> morati samostalno da eliminiše njihove posledice.<br />
Iz gore <strong>na</strong>vedenog proizlazi zaključak da prodaja NIS-a donosi srpskoj strani više dobrog nego lošeg. Srpski<br />
budžet formiran u situaciji svetske ekonomske krize, dobija 400 milio<strong>na</strong> evra u kešu, i još 547 milio<strong>na</strong> evra<br />
će tokom 3 godine garantovano biti uloženo u modernizaciju zastarelih pogo<strong>na</strong> srpskih rafinerija. Nakon<br />
završetka programa modernizacije, srpske rafinerije će biti u stanju da proizvode gorivo po standardima<br />
EU. Povećanje obima proizvodnje, pružiće Srbiji mogućnost da postane izvoznik <strong>na</strong>ftnih derivata po prvi<br />
put u njenoj modernoj istoriji. Relativno negativnim, može se smatrati privremeno smanjenje kapaciteta<br />
prerade <strong>na</strong>fte, zbog neophodnih radova <strong>na</strong> modernizaciji pogo<strong>na</strong> i opreme.<br />
Ruska stra<strong>na</strong> dobija <strong>na</strong> korišćenje razgra<strong>na</strong>tu prodajnu mrežu i moćnu bazu proizvodnje <strong>na</strong>ftnih derivata,<br />
koja, ipak, zahteva ulaganja zarad modernizacije. «Gasprom njeft» dobija mogućnost prerade svoje <strong>na</strong>fte<br />
<strong>na</strong> teritoriji Evrope, što po svemu sudeći može biti iskorišćeno kao odskoč<strong>na</strong> daska za dalji prodor <strong>na</strong><br />
evropsko tržište. Treba <strong>na</strong>pomenuti da ruske <strong>na</strong>ftne kompanije već imaju pozitivno iskustvo poslovanja u<br />
regionu. Misli se <strong>na</strong> rafinerije u Bugarskoj (vlasništvo kompanije LUKOIL), i u Republici Srpskoj (vlasništvo<br />
kompanije «ZARUBEŽNJEFT»). Nema nikakvih <strong>na</strong>z<strong>na</strong>ka da «Gasprom njeft», treća po veliči<strong>na</strong> <strong>na</strong>ft<strong>na</strong><br />
kompanija <strong>Rusije</strong>, neće uspeti da pretvori NIS u moderan i efektivan holding.<br />
Gasni deo<br />
Prema postignutom dogovoru, preko teritorije <strong>Srbije</strong> će prolaziti deo gasovoda «Južni tok» dug 400<br />
km. Osim toga, koncern «Gasprom» moraće da fi<strong>na</strong>nsira i sprovodi radove <strong>na</strong> izgradnji skladišta gasa u<br />
Ba<strong>na</strong>tskom Dvoru. Studija izvodljivosti gasovoda i mapa njegovog puta (prema poslednjoj informaciji)<br />
će biti gotovi do 2010. godine, a strategija izgradnje skladišta gasa – do 2009.g., posle čega će se početi<br />
sa gradnjom ova dva objekta. Treba reći da krovni ugovor potpisan u decembru 2008.g. ne sadrži u svom<br />
tekstu precizne fi<strong>na</strong>nsijske i ekonomske garancije, što ne daje Beogradu u ovom trenutku mogućnost<br />
obraćanja među<strong>na</strong>rodnoj arbitraži u slučaju nepoštovanju ugovora. Ali, ovaj dokument, kao i Sporazum<br />
potpisan u januaru 2008.g. sadrži više političkih garancija, iza kojih stoje autoriteti tadašnjeg i sadašnjeg<br />
predsednika Ruske Federacije, Vladimira Puti<strong>na</strong> i Dmitrija Medvedeva. Z<strong>na</strong>jući specifičan sistem ruske<br />
vlasti, možemo da tvrdimo da garancije takve vrste imaju veću težinu od bilo kojih klasičnih ekonomskih<br />
ili fi<strong>na</strong>nsijskih. Bez obzira <strong>na</strong> to, formalne garancije ruske strane biće date <strong>na</strong>kon završetka studije<br />
izvodljivosti u 2010. godini.<br />
Smatramo neosnovanim i tvrdnje o mogućem odustajanju <strong>Rusije</strong> od izgradnje «Južnog toka». Treba<br />
<strong>na</strong>pomenuti da osim <strong>Srbije</strong> u datom projektu učestvuju i Italija, Bugarska, Grčka i Mađarska, a interesovanje<br />
164 <strong>Odnosi</strong> <strong>Rusije</strong> i <strong>Srbije</strong> <strong>na</strong> početku <strong>XXI</strong> <strong>veka</strong>
Change language