Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka - ISAC Fund

Dijagnoza koju je predsednik učinio izgleda dobra, međutim, lek koji je prepisao je apsolutno neadekvatan.
Medvedevljev politički paket uključuje dekorativne izmene koje se tiču političkih partija i sastava oba
doma Parlamenta. Oni nemaju ništa zajedničko sa stvarnim problemima sa kojima se sistem suočava,
uključujući ekstremno slabu podelu vlasti, i vertikalno i horizontalno, nedostatak povratne informacije
između vlasti i društva, skoro potpuno odsustvo predstavljanja grupnih interesa regionalnih i socijalnih
grupa.
Postoje dve škole mišljenja: konzervatori, „čuvari“, koji misle da Rusija treba da sačeka još malo pre nego
što kriza prođe i situacija pre krize se vrati i „činitelji“ koji traže momentalne strateške akcije, ne samo za
suprtstavljanje krizi već i za pripremu države na život posle krize. Ne samo da su potonji malobrojniji
već su i oni podeljeni u dva tabora: „statisti“ odnosno zagovornici „trećeg puta“, koji su za izolacionizam
i ekonomski nacionalizam i „liberali“ koji traže institucionalne reforme i širu saradnju sa Zapadom. Pošto
su ovi liberali manjina u manjini, šanse za promenu kursa ne izgledaju relane u sadašnjim okolnostima
(„liberalni činitelji“ su u manjini među „činiteljima“ koji su za uzvrat manjina u odnosu na „čuvare“).
Ko može da profitira od krize
Među pozitivnim posledicama krize može se pomenuti nemogućnost da se nastavi sa paternalističkim
modelom i u država – građanin i u centar – regioni odnosima. Prema tome, iako i građanstvo i regioni
sada pate od krize, mogu u rezultatu da izvuku korist iz nje.
Regionalni izbori 1. marta bili su prvi koje je Rusija imala tokom krize. Kako je „borba interpretacija“
rezlutata izbora u punom zamahu, skoro svaka politička partija tvrdi da je pobedila. Lideri partije
„Jedinstvena Rusija“ objavljuju činjenicu kako je partija pobedila, čak i pod teškim ekonomskim uslovima
u svih devet regionalnih parlamenata, gde su izbori održani. Njihovi protivnici ističu da je Jedinstvena
Rusija imala ne samo mnogo lošiji učinak u svim regionima u poređenju sa izborima za državnu Dumu
2007.god. već je i ozbiljno izgubila svugde gde je postojao makar i najmanji zračak kompeticije.
Gubici partije u očima javnosti verovatno su manje važni od gubitka značaja među regionalnim političkim
elitama. Najveće nazadovanje Jedinstvene Rusije desilo se ne samo u velikim gradovima, gde postoji
velika i manje podložna kontroli populacija glasača, već i među kavkaskim republikama. Jedinstvena
Rusija je u proseku izguvila oko 10 procenata svoje uobičajene glasačke baze, ali u Kabardino – Balkariji
i Karačevo – Čerkeziji 5 , gubici su bili 25 posto. Ovo ukazuje na kraj monopola Jedinstvene Rusije među
regionalnim administrativnim elitama u regionima.
Slika postaje još interesantnija i raznovrsnija na nivou opština. To je mesto gde lični uticaj kandidata
igra veću ulogu, a rigidna državna kontrola političke mašinerije nije toliko vidljiva. Jedinstvena Rusija je
pobedila u Novosibirsku, Čeljabinsku, Čiti, Birobidžanu i Blagovešensku, gde su dotadašnji gradonačelnici
bili ponovo izabrani uz veliku podršku. U gradovima gde je drugi krug izbora bio potreban – Smolensku,
Murmansku, Petropavlovsk-Kamčatski i Tomsku, dotadašnji gradonačelnici iz Jedinstvene Rusije su
ili izgubili u prvom krugu, ili imaju dobre šanse da izgube u drugom krugu kada opozicioni glasači
konsoliduju snage dajući podršku jednom kandidatu. U Tveru, Komunistička partija je pobedila jasno i
ima duplo više glasova u gradskom parlamentu nego Jedinstvena Rusija. Jedinstvena Rusija nije uspela
da dostigne 40-procentnu zastupljenost u gradskom parlamentu u Brijansku, Ulan – Ude-u i Toljatiju. U
Toljatiju, drugo mesto je otišlo opozicionom pokretu „Decembar“, koji uključuje predstavnike iz „Jabloka“
i Pravoe Delo.
Ne samo partije koje su učestvovale već i ceo izborni sistem prošao je test uspešnosti u kriznoj situaciji. Iako
se zemlja još uvek itekako bori sa prevazilaženjem ekonomske krize, ušla je u novi period političke aktivnosti.
Slabost Jedinstvene Rusije, koja se jasno videla tokom izbora 1. marta, samo ce se povećavati tokom vremena.
Ovde su neumoljivi brojevi izbornih rezultata od manjeg značaja od rastućeg političkog rivalstva unutar partije,
nesporazuma između partijskih regionalnih i federalnih vođa i konflikta između Jedinstvene Rusije i lokalnih
5) Etničke republike Ruske Federacije.
46 Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka